НЕЗАПАМЋЕН РАТНИ ЗЛОЧИН: Амерички новинар објавио делове сакривеног извештаја УН о ужасним посљедицама бомбардовања Србије

Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“.

Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук називао је пут између Кијева и Клине на Косову и Метохији „најопаснијом саобраћајницом на свијету“.

То је било деведесетих година прошлог вијека, када су се на том подручју водиле жестоке борбе између српских и терористичких албанских снага.

НАТО је 1999. године данима бомбардовао Србију, између осталог и уранијумским пројектилима.

Гађајући српске одбрамбене положаје, НАТО је употребљавао и муницију са осиромашеним уранијумом.

УН су сакриле од јавности извјештај у којем се наводи да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово и Метохију око 10 тона осиромашеног уранијума.

Тај извјештај саставио је шеф Мисије за просторни програм УН Бакарија Канте.

Извјештај објашњава да су НАТО снаге извршиле бомбардовање у вријеме сјетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је изазвало посљедице у ланцу исхране.

Због тога су будуће генерације изложене повећању броја обољелих од рака и леукемије, побачаја и деформација новорођених беба.

Дио извјештаја шефа комисије УН Бакарије Кантеа из 1999. године о ужасним посљедицама бомбардовања Србије никада није званично објављен.

Дијелови тог извјештаја су, ипак, доспјели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

– Сваки важнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП-а /Програм УН за животну средину, чији су стручњаци истраживали посљедице бомбардовања/ потврдио ми је то. Они су, заправо, тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин – навео је Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извјештај УН о посљедицама НАТО бомбардовања СР Југославије.

Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и француском Монду, каже да је то била прва у низу „хуманитарних“ интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију.

Парсонс је запањен што су се САД и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом.

Он тврди да је у то вријеме спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне посљедице бомбардовања и оправдао напад на Југославију.

– Тим УНЕП-а је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извјештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извјештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама и сам сам трпио велике притиске због тога. У то вријеме још је било живо сјећање на посљедице које су амерички војници трпјели због кориштења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цијену није хтио да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи – објашњавао је Парсонс.

НАТО је, према Парсонсовим ријечима, покушао да спријечи УН да послије рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис – екипа УН је дошла у Србију, али нигдје нису ишли без пратње војника НАТО-а.

Водили су их искључиво на мјеста на којима није кориштена уранијумска муниција или на локације које су прије тога очистили.

– Извјештај који је послије тога састављен је бесмислен. Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога, једноставно су слушали оно што је портпарол НАТО-а Џејми Шеј говорио – наводио је Парсонс.

Међутим, код службеника и војника који су послије бомбардовања послати на Косово и Метохију свијест о опасности од радијације изазване расијаним уранијумом и те како је постојала.

Парсонс наводи примјер холандских војника који су упозорени да на Косову и Метохији не једу ништа ван војних база у којима је служена увезена храна.

Фредерик Бартон, замјеник високог комесара УН за избјеглице, тражио је од Свјетске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави.

Ипак, један руски професор из Свјетске здравствене организације дао је незавршен извјештај Бартону.

Послије тога, Бартон је тражио да се на Косово и Метохију не шаљу труднице, као и да се уведе правило да на то подручје нико не може да буде послат ако не жели.

Бартон је након тога остао без посла иако је већ био сматран насљедником Садако Огате на челу Комесаријата.