НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА О ПСУ КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СРПСКУ ВОЈСКУ: Ово је чувени мајор Листер са Кошара
Фото: a1info
У борби на караули Кошаре живот је изгубио и пас, мајор Лестер. У мору херојских прича и личних трагедија које је доживљавало више од стотину војника током двомесечног пакла на Кошарама, једна је остала у запећку, то је прича о једнум псу, псу са чином мајора.
Листер није био једини пас на караули Кошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилијан…али Листер је, причају војници, био синоним за достојанство, храброст и оданост. Био је омиљен међу војском и препознатљив по томе што није волео друге псе. Чин мајора је заслужио јер је од 1992, године добро извршавао задатке у миру, а још боље у рату.
Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убеђени да им се приближава непријатељ, викнули су „Војска Југославије стој!“, али се нико није одазивао.
Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње две ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и померао уши како би дао знак да долази човек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.
Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвед, Листер се попео на две ноге, а његово држање уплашило је медведа који је уз крике наставио даље.
– За време ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај. На команду „чувај“, лицу које је чувао ни ђаво није смео прићи – причају војници за портал Чојство.
Последњи пут зацвилео је на Васкрс, 1999. године. Уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића „Јагуара” остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, обојица су погинули у првом рафалу, а уз њих су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк. Први рафал их је пресекао, друго одељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло…
