Београд је начинио стратешку грешку када је, после самопроглашења косовске независности, затражио од Међународног суда правде (МСП) да донесе пресуду о легалности те унилатералне одлуке, уместо да од суда затражи да разматра да ли је легално то што се Косово отцепило од Србије, пише Нешенел интерест.
Да је МСП одлучио да је Косово сецесијом од Србије прекршило међународни закон, велике европске силе нашле би се у екстремно незгодном положају да морају да бране поступак који је недвосмислено проглашен нелегалним по међународном праву, пише амерички магазин.
С друге стране, да је суд прогласио косовску сецесију легалном, то би „‘срушило бране“ за многе друге сецесије земаља у свету, додаје амерички лист, преноси Танјуг.
Тако је, како наводи Нешенел интерест, грешка Србије довела до тога да је избегнуто да се суд изјашњава о кључном питању легалности сецесије, већ је заузео најобазривији могући став, тврдећи да нема кршења међународног права у самом декларисању независности, осим ако га експлицитно забрањује Савет безбедности УН.
У суштини, декларисање независности је, како додаје вашингтонски лист, „питање слободе говора“.
С времена на време све стране су тврдиле да је Косово јединствен случај, а не формално правни преседан, а позивање на то у случају Нагорно-Карабаха показује неспремност да се призна та реалност.
Када су западне силе подржале косовску независност, оне су недвосмислено упозориле да је Косово sui generis (јединствен случај) – специјални случај који према међународном праву не може бити искоришћен ни под којим околностима у другим ситуацијама.