НЕПОЖЕЉНИ МЕМОАРИ О АГРЕСИЈИ НАТО: Харадинај може да пише, српским генералима бране

ПРВЕ књиге нове едиције „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ – ратни мемоари генерала Небојше Павковића нису још стигле у књижаре, а већ су проглашене – јеретичком литературом.

Сећања на борбу са терористичком Ослободилачком војском Косова и НАТО 1999. године команданта Треће армије Војске Југославије део домаће јавности прогласио је за јерес, јер је аутор овог дела осуђен у Хашком трибуналу за ратни злочин. Министарству одбране, под чијим окриљем ради издавачка кућа „Одбрана“, замерено је да објављивањем овог штива рехабилитује ратне злочинце, али и „спречава европску будућност Србије“.

У осуди публиковања дела српских генерала најбучније су наступили Фонд за хуманитарно право и Иницијатива младих за људска права, који су у њима видели „почетак кампање чији је циљ да се хашки осуђеници прогласе херојима и особама чије војно знање може бити од користи будућим генерацијама“. На мети њихових критика је и цела едиција „Ратник“, која ће први пут на једном месту објединити сведочења актера сукоба из 1998. и 1999. године.

У тежњи да октроише истину, део домаће јавности осуо је паљбу на записе генерала, иако је, према рецензијама, реч пре свега о делу из домена војне струке, стратегије, тактике и практичне примене теорије ратовања. То је наука која се изучава на свим војним академијама света, укључујући и земље западне демократије.

Министар одбране Александар Вулин подсећа да је само у фашизму било забрањено писати и објављивати, али и напомиње да се ти исти критичари нису чули када је Рамуш Харадинај објавио књигу са описима убистава српских полицајаца.

– Србија је слободна земља која нема разлога да се стиди своје борбе. Ратове нисмо ни тражили, ни изазивали. Не знам зашто нам је требало 19 година да после НАТО агресије сакупимо сећања најистакнутијих команданата и не разумем зашто они немају права да кажу своју истину – каже Вулин за „Новости“. – Поносан сам на начин на који су бранили своју земљу. Струка им честита на војничкој вештини и не сумњам да ће светски стратези пажљиво прочитати како је командовано у условима апсолутне ваздушне и сваке друге војничке премоћи једне стране.

Министар одбране подсећа да су генерали Павковић и Лазаревић осуђени по командној одговорности, а да су они за које је доказано да су убијали својим рукама не само на слободи него често и на власти.

– Видим да у Србији има оних који нашим генералима не могу да опросте што су преживели и што се не предају. Није им сметало, међутим, подметање Рачка, али имају замерке када се јави свако ко може да га раскринка. Не представља им проблем што је наша војска нападнута на Кошарама и Паштрику, али га и те како виде када преживели говоре. Ако нешто написано није истина, нека кажу, али забрана истине је недопустива – децидиран је Вулин.

Кометаришући представљање Павковићевог ратног дневника на овогодишњем Сајму књига, редитељ Емир Кустурица подсећа да је важно да ова врста искуства буде доступна.

– Више је него важно да се ови записи објаве и да са документима из прве руке процењујемо прошлост и идеју о томе шта нам је историја – каже Кустурица. – У сваком погледу постоји потреба за делима на основу којих ћемо убудуће правити историјске процене. Тај документ не може бити бољи.

Аргумент који пробуђени критичари најчешће потежу у нападима на јавни ангажман носилаца одбране од НАТО јесте да су осуђени за ратни злочин. У домену публицистике, за историчара Бојана Димитријевића ова чињеница је – без значаја. Он поздравља потез војног издавача Медија центра „Одбрана“ да објави хронику ратовања из 1999. године.

– Павковић и Лазаревић су војници који су извршавали наређења и бранили своју земљу. Објављивање оваквих дела је нужно – наводи Димитријевић. – Већ је успостављена и историјска дистанца од 20 година од догађаја који су у њиховом средишту. То су аутентична сведочења наших војних команданата. Не смемо заборавити да је друга страна своје књиге већ написала и објавила своје виђење сукоба. Отуд не постоји ниједан разлог да и ми не урадимо исто.

Искуства генерала Војске Југославије нису први пут на мети критика у делу домаће јавности. Гостовања генерала Лазаревића, Делића и других на Војној академији, где су кадетима и официрима држали предавања базирана на искуствима из НАТО агресије 1999. године дочекана су на нож. Преношење њиховог знања и јединственог искуства млађима део прозападне јавности оценио је као ревизију историје и рехабилитацију ратних злочина.

БИТКЕ МЕЂУ КОРИЦАМА

НОВОПОКРЕНУТА едиција „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ обухвата седам књига, на чијих више хиљада страна су сабрана сећања учесника ратних дејстава на КиМ током НАТО агресије 1999. године. Прве четири књиге су ратни дневник генерала Небојше Павковића, под називом „Трећа армија 78 дана у загрљају Милосрдног анђела“. Место у овој едицији нашло је и дело „Приштински корпус 1998-1999“, које обухвата сећања команданта Приштинског корпуса Владимира Лазаревића и његових официра. „Ратник“ обухвата и дела „Битка на Кошарама“ и „Битка за Паштрик“, која доносе сећања учесника ових битака. У њима су потресне приче о паклу Кошара и данима када је камен Паштрика горео, али су хероји одбране остајали на својим положајима.

ДУГ ХЕРОЈИМА КОШАРА

КЊИГА „Битка на Кошарама“ враћа дуг херојима који су током НАТО агресије 1999. бранили и одбранили државну границу СР Југославије према Албанији, речено је јуче на промоцији на штанду Медија центра „Одбрана“. О књизи, која говори како су се ОВК, НАТО снагама и војсци Албаније супротставили припадници јединица Војске Југославије, добровољци из Србије, Русије и других земаља, говорили су непосредни учесници догађаја пуковник Душко Шљиванчанин, генерал мајор Драган Живановић, пуковник Љубинко Ђурковић и пуковник Вукоје Ковачевић.

– У књизи су сведочанства учесника битке, који су говорили у славу и част својих 108 погинулих сабораца – рекао је Раденко Мутавџић, приређивач књиге. – Напад је био силовит, изненадио је наше војнике, али је линија фронта стабилизована и није било већих померања све до потписивања Кумановског споразума. (Д. М.)