Неочекиван видовдански заокрет младих Срба: Назад из великог прљавог града — у село

Изузетно велико интересовање, пре свега, младих људи за добијање куће на селу превазишло је сва очекивања, па ће после недавно усвојеног ребаланса буџета за те намене бити издвојено још новца. Рок за конкурс је истекао 1. новембра, али је Комисија суочена са више стотина нових захтева на којима сада ради.

Заменик председника Комисије за оцену и контролу реализације пројекта доделе сеоских кућа Милан Простран за Спутњик каже да ће 73 милиона динара обезбеђених ребалансом додатно отићи у те сврхе. На питање шта је до сада урађено, он објашњава:

„Већ се део људи усељава, тај посао је што се тиче Комисије завршен и само остаје тај чин усељења. Ми смо укупно 237 кућа поделили, односно толико их је купљено од стране државе и дате су људима који су испуњавали услове. Има више од 400 нових захтева који су сада у фази обраде, тако да ћемо се тим питањима бавити до краја године“, истиче Простран.

Он рачуна да ће још толико кућа бити подељено. Конкурс је симболично расписан на Видовдан, 28. јуна ове године, у намери да напуштене куће у којима нико не живи нађу нове власнике који ће допринети оживљавању српских села.

У село уз помоћ државе

У Србији, по речима члана Националног тима за препород села Бранислава Гулана, одумире свако четврто село од њих 4.700. Око 200.000 кућа је напуштено, а за 50.000 се не зна ни ко су власници. Зато је држава обезбедила око 500 милиона динара за куповину кућа с окућницом, с тим да је максимални износ по једном домаћинству 1,2 милиона динара. Они који добију кућу, по речима Гулана, не могу је отуђити у периоду од 10 година од дана закључења уговора са државом.

Простран напомиње да је овим пројектом обухваћена цела Србија.

„Наравно, највећи интерес је у Војводини, што је и логично јер је ту инфраструктура боље развијена, градови су ближи селима. Али има локалних самоуправа које су биле активније, као што је Трстеник, Пирот, Бачка Паланка, Нова Црња, Кикинда. Најважније је да интересовање постоји и да су то углавном млађи брачни парови, венчани или невенчани и неће се сви бавити пољопривредом“, каже наш саговорник.

Најмање пољопривредника

Тачније, најмање је оних који су одлучили да се баве пољопривредном производњом, додаје он. Међу њима има инжењера, ИТ стручњака, професора… има различитих струка. Он је указао на пример из места Парагово, где су кућу са великом окућницом добили жена која ради у фабрици чарапа у Бачкој Паланци и њен муж возач, који су са децом желели да живе на селу.

На питање да ли велико интересовање значи да ће акција бити настављена и следеће године, он каже да је то намера.

„Ова година је била пробна, то је био пилот пројекат који неће дати жељени резултат ако се не настави барем у неколико наредних година. Он мора бити дугорочан, да би на крају колико-толико села оживела. Прво је битно да имате кров над главом, али је битно да имате и инфраструктуру, дакле и путеве и телекомуникације и водовод и канализацију и домове здравља“, каже други човек Комисије.

Нови стимуланси

Намера је, напомиње он, да се следеће године, поред поделе кућа, стимулише и занатство, нека привредна делатност, мале прехрамбене радионице, како би људи имали подстицајна средства за развијање неких привредних делатности. Зато ће у новом конкурсу вероватно бити и неких нових садржаја који ће бити подстицани средствима, истиче наш познати агроекономиста.

И он је, каже, био изненађен толиким интересовањем за живот у сеоској средини и конкурисали су колико људи са села, толико и они из градова.

Ово је, сматра он, за младе који живе у бројној заједници на селу била добра прилика да се издвоје из вишечлане сеоске породице са више деце и да се осамостале. Напомиње, међутим, да поред таквих случајева има и оних из града који су се одлучили за живот на селу и указује на пример ИТ стручњака и његове супруге, професорке светске књижевности. Најчешће су, како каже, у питању млађи људи са децом или су деца на путу, без обзира на то да ли су у брачној или ванбрачној заједници.

„Можда је на то утицала и пандемија, па људи хоће да се изолују да живе у здравијем амбијенту, да побегну од градске гужве, а истовремено могу и да развију неку економску активност. То су велики плацеви, поготово у Војводини, који имају и 40 ари окућнице. Ту је могуће да се са два-три пластеника породица бави производњом хране за сопствене потребе, па и да се са њом изађе на тржиште“, напомиње Простран.

Комисији на чијем је челу ректор Београдског универзитета Владан Ђокић, ових дана предстоји још неколико састанака, после чега ће бити познато још колико људи је прошло стриктну процедуру и испунило услове конкурса, каже саговорник Спутњика.