Немци признали пораз? Да ли је на помолу велика победа Србије и предах пред будуће борбе

Признање немачких политичара да ће тешко прогурати пријем тзв. Косова у Савет Европе најава је могуће дипломатске победе Србије у тој организацији, али ће та евентуална победа представљати само предах уочи будућих борби за очување територијалног интегритета наше земље, сматра новинар Мирослав Стојановић.
Шеф немачке делегације у Савету Европе Франк Швабе оценио је, три недеље пре гласања на Комитету министара о чланству тзв. Косова, да су шансе за пријем „50 према 50“, додајући да има још много тога да се уради.
Немци признали пораз у Савету Европе?

„Са данашње тачке гледишта, шансе су 50 према 50 одсто. Значајан корак који смо направили са већином у Парламентарној скупштини свакако је оставио утисак на владе, министре и одборе. Али има још много тога да се уради“, рекао је Швабе.
Председник Европске иницијативе за стабилност Гералд Кнаус изјавио је да председник Србије Александар Вучић „води кампању против Косова“ у Савету Европе, додајући да ће та кампања вероватно бити успешна.

Очигледно је да је настао проблем око Комитета министара који коначно одлучује о пријему било које земље, а овде је у питању преседан јер се расправља о пријему једне заједнице која није држава, каже за Спутњик некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић.
Што се тиче изјашњавања Комитета министара, од почетка је било неизвесно како ће се обезбедити двотрећинска већина, јер оно што се догодило у Парламентарној скупштини не одражава праву ситуацију и право стање у Савету Европе, додаје Стојановић.
Страх пријатеља тзв. Косова од избора за Европски парламент

У Парламентарној скупштини су гласали представници држава као страначки представници, а у Комитету министара се појављују државе у облику влада, тако да је питање како ће се понашати државе које не признају тзв. Косово, не само пет чланица ЕУ него и још неколико земаља ван тог круга које су чланице Савета Европе, истиче Стојановић.
„Била је битка око тога да ли можда померити то гласање, али померање гласања је за земље које протежирају Косово нека врста ризика, јер следе избори за Европски парламент 9. јуна и распоред снага у Европском парламенту, па и у Савету Европе на основу тога може да се мења. Зато се води битка да се то ‘прогура’ што пре. Ако се процени, као што је рекао овај немачки посланик, да се на неки начин променила ситуација и да резултат може бити доста тесан, врло је могуће да ће неке од тих држава тражити да се гласање одгоди.“
Цела битка се води око тога шта ће се учинити са Заједницом српских општина која је у извештају Доре Бакојани била потпуно искључена, односно „смештена је у неку врсту међународних уговора а не људских права“, додаје Стојановић.

Куртијев трик са ЗСО
Неке од држава чланица и то утицајне попут Француске, траже неку врсту гаранција око формирања ЗСО. Питање је да ли ће успети маневарски трик ког Приштина покушава да изведе, да непосредно пред гласање пошаље фамозни нацрт ЗСО Уставном суду, што се рачуна да би био добар услов да се орасположе колебљиве земље, сматра Стојановић.
Французи ипак инсистирају да се сачека одлука Уставног суда да би то била нека гаранција за формирање ЗСО, док други рачунају да је довољно да Куртијева влада пошаље тај нацрт као сигнал добре воље који би био додатни аргумент за колебљиве земље, оцењује Стојановић.
„Још је све отворено. Дипломатска офанзива са српске стране, иако закаснела, очигледно је да је дала неке резултате и сада та позиција у Комитету министара који дају коначну реч није сасвим јасна и не зна се да ли имају превагу оне земље које су јаки протежери косовске независности. Оне од тога наравно неће одустати јер је Савет Европе прва политичка организација са посебном специфичном тежином у коју би тзв. Косово могло евентуално да уђе. Организације у којима се оно већ налази су друге врсте, струковне или крајње прагматичне. То су фудбалске организације у које су они већ ушли, ММФ и Светска банка“.

Зато би улазак тзв. Косова у Савет Европе представљао дипломатско-политички успех протежера косовске независности, јер Савет Европе као најстарија организација има специфичну тежину, додаје Стојановић.
Победа Србије као предах
И то би била нека врста надокнаде у овом тренутку за чињеницу да тзв. Косово, без обзира на све упливе великих и утицајних земаља, не може ући у Уједињене нације, бар не на дужи рок, јер су тамо „врата доста тесна“, истиче Стојановић.

„Велика битка сада се бије око Савета Европе, а следећи корак би био поновно отварање те теме у Унеско и Интерполу. Тамо су покушаји већ два пута и били неуспешни, али требало би рачунати с тим да се велике земље не мире са неуспесима и да ће то активирати у неким тренуцима кад процене и испипају ситуацију и кад се покаже да би исход могао да буде онакав каквог желе. За сада је највећа битка око Савета Европе јер рок се приближава а то је 16. и 17. мај и рачуна се да ако дође до те преваге да се ипак гласа. А гласање је, колико сам видео 17.“
Уколико би гласање било одложено или ако на гласању не би прошао пријем тзв. Косова у Савет Европе, то би био само предах у борби Србије против признавања независности јужне покрајине, али би тај предах могао би бити веома користан, закључио је Стојановић.