Немачки медији: Три разлога зашто Србија има најмањи пад економије у Европи

ИСКРА на Фејсбуку

Насловна фотографија: Танјуг/Сава Радовановић

Тешко да је било која друга држава у Европи толико мало економски страдала од короне као Србија, пише франкфурски ФАЗ, и додаје да „за то постоје три разлога“

Србија је до сада била у стању да се носи с економским последицама корона-кризе. За то постоје три разлога, пише немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг у тексту под насловом „Ми смо број један у Европи“.

„Председник Србије Александар Вучић није неко кога треба замислити као узор у либералним демократијама: он води државу ауторитарно, опозиција је бојкотовала изборе, а у погледу слободе штампе ’Репортери без граница’ ту земљу смештају на 93. место од 180. У погледу спољне политике, Вучић лавира између ЕУ, свог најважнијег трговинског партнера, Русије и Кине“, пише новинар Андреас Мим за Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Али, „очигледно да (Вучић) неке ствари ради како треба: тешко да је било која друга држава у Европи толико мало економски страдала од короне као Србија, земља са седам милиона људи. Влада очекује да ће бруто домаћи производ (БДП) у 2020. пасти за само један одсто.“

У тексту се даље наводи: „Имајући у виду успоне и падове бруто домаћег производа у прва три квартала прошле године – сваки бољи од просека ЕУ – и сам председник говори о резултату без преседана. А најавио је и да ће крајем марта бити званичних података ’који ће потврдити да је Србија број један у Европи’.“

У чланку се преноси и мишљење Бранимира Јовановића са бечког Института за упоредну међународну економју (WИИW) који сматра да је „Вучић можда мало претерао – Србија је добро прошла, али сигурно не као најбоља земља у Европи. Литванија, Турска и Ирска биле су боље у прва три квартала“.

Раст у првом кварталу 2020. – добра полазна тачка

И по размени са Немачком, најважнијим трговинским партнером Србије, види се да је та земља добро прошла кроз глобалну кризу, оцењује немачки лист – укупан обим размене порастао је за седам процената, док је укупан биланс размене са истчном Европом пао за 3,3 одсто.

У чланку се цитира и Себастијан Соса, представника ММФ у Београду, који наводи три разлога због којих је Србија до сада тако добро прошла кроз пандемију: „Раст у првом кварталу 2020. био је веома снажан и износио је 5,2 одсто. То је била добра полазна основа за суочавање са кризом. Затим, ту је економска структура земље са високим уделом пољопривредне на коју криза није много утицала. Предност је била и у томе што земља не привлачи много туриста, па, за разлику од Хрватске, није ни могло да буде много губитака. И треће, политика је у значајној мери одговорила на кризу.“

„Пакет стабилизације у вредности од девет процената БДП био је једна од највећих програма финансијске помоћи међу европским земљама у развоју. Вучић је могао себи да дозволи експанзивну политику. Дуг је релативно низак, а инфлација стабилна на 1,7 процената. Централна банка спустила је каматне стопе и, како је показао децембар, тржиште капитала добровољно је ставило новац на располагање, чак иако је захтевало повраћај двоструко већи него претходне године“, сумира за немачки лист Бранимир Јовановић. Уз то се подсећа и да је Вучић прошле недеље најавио нови пакет помоћи вредан 2,5 милијарде евра.

Србију везати новцем за ЕУ

„Србија је атрактивна за европску индустрију. Пре само неколико дана, Вучић је захвалио немачком амбасадору Томасу Шибу на чињеници да немачке компаније у Србији запошљавају више од 67.000 људи.“ Осим тога, како се наводи, има и инвеститора издалека. Србију су Кинези одавно открили, а заједно са Французима градиће метро у Београду, што је пројекат вредан 4,4 милијарде евра.

Аутор констатује да су „европске државе и институције спремне да Србију уведу у ЕУ – ако не преговорима о чланству, онда барем желе да је новцем вежу за заједницу. Немачка је током 20 година уложила око две милијарде евра у пројекте у Србији, подсећа амбасадор Шиб. Европска банка за развој – шест милијарди. Почетком године обећала је и нову помоћ – у борби против последица короне, али и за инфраструктуру и заштиту климе. Притом даљи раст Србије не зависи само од страних донатора.“

На крају, Франкфуртер алгемајне цајтунг пише и пропустима у Србији, наводећи мишљење Јана Кеса Мартијна, који је управо завршио саветодавни програм ММФ у Србији: „Потребне су структурне реформе за јачање приватног сектора, борба против корупције и бољи правни систем.“

Економиста Јовановић указује међутим на растући национални дуг: „Да ли ће влада повећати порез или ће ићи на курс штедње?“ Јовановић је скептичан по питању да ће Србија и даље бити популарна као и пре кризе – „директне инвестиције из иностранства су пале и мало је вероватно да ће се ускоро вратити на ниво пре кризе“. „Србија ће можда морати да размишља о новом моделу раста“, закључује Франкфуртер алгемајне цајтунг.

„Нисам мислио да је тако добра организација у Србији могућа“

Србија је дуго кривудала у борби са пандемијом короне. Прво најстроже закључавање, а затим потпуно отварање. Број заражених је експлодирао. Али, зато вакцинација функционише. Постоје три вакцине и има их довољно за све, пише у свом редовном блогу за немачки јавни сервис МДР, београдски новинар Андреј Ивањи.

„Зар не можеш некад да напишеш и нешто позитивно о својој земљи? Колико често су ми то питање постављали са званичне стране, у земљи бескрајних афера и погажене демократије, у којој се критика тумачи као недостатак патриотизма или чак издаја. Не – знао сам да одговорим, јер ми не дајете повода за то. А сад коначно: једна прича о српском успеху!“

„У временима када је пандемија короне паралисала друштвени живот и економију у већини света, Србија је једна од водећих у Европи када је у питању вакцинација против ковида 19. Скоро пола милиона становника моје земље већ је вакцинисано. Свакодневно се вакцинише 30.000 људи. Вакцинација је добровољна, до сада се регистровало око 900.000 људи, а сваког дана их је све више, између осталог и зато што сви вакцинисани имају позитивна искуства.“

Ивањи наводи нека од тих позитивних искустава, прво своје лично: „У четвртак сам се вакцинисао – Спутњиком В. Нисам мислио да је тако добра организација у Србији могућа. Отишао сам до Сајма чије су се две хале преуређивале за масовну вакцинацију. Морао сам да станем у ред, али све је прошло врло брзо. Од чувара, преко помоћног особља, до лекара – сви су били изузетно љубазни. Нисам то очекивао. Све је трајало мање од пола сата.“

Ивањи преноси и да је чуо речи хвале од пријатеља, познаника и колега који су већ били вакцинисани. Сви су мање-више поновили исту реченицу: никада раније у Србији нису доживели овако нешто. Преноси и речи искрене захвалности хрватске књижевнице и колумнисткиње Ведране Рудан, која се такође вакцинисала у Београду. А ту је и изјава његовог колеге Момира Турудић који му је кроз смех рекао да је све прошло „без проблема, као да сте у Немачкој“. „Осим што у Немачкој, која је пословично добро организована, масовна вакцинација тренутно споро напредује.“

 

Приредила Дијана Рошчић

 

Насловна фотографија: Танјуг/Сава Радовановић

 

Извор Дојче веле, 05. фебруар 2021.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.