НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Србија више не може да ради то што ради!

Угледни берлински дневник Тагесшпигел пише о приступању Србије Евроазијској унији и критикама које се поводом тога чују из Брисела. Лист то оцењује наставком „балансирања на жици између истока и запада“, пише Дојче Веле.

Угледни берлински дневник Тагесшпигел пише о приступању Србије Евроазијској унији и критикама које се поводом тога чују из Брисела. Лист то оцењује наставком „балансирања на жици између истока и запада“.

„То је тек почетак“, преноси немачки лист Тагесшпигел речи руског амбасадора у Србији Александра Боцана-Харченка који је крајем августа најавио да ће Србија у октобру потписати споразум са Евроазијском економском унијом. Нада Србије је да ће 99,5 одсто својих производа моћи да пласира без царина на тржиште од 182 милиона људи које чине Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргистан.

„Србија не само политички већ и економски покушава да балансира на жици између истока и запада“, пише угледни лист Тагесшпигел који се посебно чита у политичком Берлину. „Но српско артистичко јахање на два коња никако не наилази на одушевљење у Бриселу. Напротив: међу партнерима из ЕУ интензивно очијукање Београда са Москвом жање критике.“

Тако су бриселски емисари попут Дејвида Мекалистера, известиоца Европског парламента за Србију, подсетили да даном уласка у ЕУ Србија мора да напусти друге споразуме попут тог са Евроазијском унијом. Још је јаснији био словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчак који је рекао да овај корак не доприноси путу у ЕУ.

Тагесшпигел преноси писање београдског Блица према којем је у последње три године усклађеност спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ пала са 67 на 54 одсто. Споразум са Евроазијском унијом ће још оборити тај проценат.

„Званично су свеприсутни председник Србије Александар Вучић и његова националистичко-популистичка Влада привржени приближавању ЕУ“, пише даље берлински лист. „Али један од разлога што Београд и отворено евроскептична провладина штампа траже блискост са Русијом, али и Пекингом, јесте дипломатска заштита Москве у трајној борби за Косово које Србија не признаје.“

Лист коментарише речи Ивице Дачића да Србија још није близу уласку у ЕУ. „Збиља се Србија мучно пробија кроз приступни маратон. Сада више нико ни у Бриселу ни у Београду не говори о 2025. години као циљном термину за улазак у ЕУ.“

„Чак се и српски економисти питају да ли су наводне предности уласка у Евроазијску унију веће од политичке штете у односима са ЕУ. Јер иако Србија већ сада има споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном за 95 одсто својих извозних производа, спољна трговина са источним партнерима остаје скромна“, констатује Тагесшпигел.

Трговинска размена са земљама ЕУ чини 63,2 одсто српске размене, док са пет земаља Евроазијске уније тај постотак износи тек 7,5. „Још увек Србија извози прилично више својих добара у суседну Босну и Херцеговину (7,4 одсто) него у често мистификовану братску Русију (5,2 одсто).“

(Дојче веле)