Немачка штампа: Проширење ЕУ мора да се заустави, доста смо лагали Балканце

Лист Велт пише да је „и на овом самиту држава ЕУ и шест држава Западног Балкана било исто као и увек – спорило се око тога да ли би те земље требало да рачунају са ’европском перспективом’ или ’обећањем даљег проширења’. За разлику од ранијих година, овога пута су земље Западног Балкана добиле неодређено обећање и много топлих речи: ’Држите курс, не одустајте, наставите тако. Циљ је пред очима’, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. И још: ’Ми смо европска породица’.“

Аутор текста се, међутим, поставља питање: „По ком основу Грузија и Украјина нису део те породице“, и „ко одређује шта спада у ’европску породицу’: географија, историја или политичке калкулације?“

„Европљани су темељито зезнули проширење“

У тексту се такође подсећа на 2003. и самит у Солуну када је ЕУ дала „еуфорична обећања“ о проширењу, како се отада воде мукотрпни преговори са Србијом и Црном Гором, а како Албанија и Северна Македонија „чезну да отпочну“ преговоре. „А Косово, које признају само 22 од 27 земаља ЕУ, и Босна и Херцеговина, земља коју све више подрива држава у држави – Република Српска са доминантним руским утицајем – већ дуго сањају о кандидатском статусу.“

„Оно што је сигурно јесте да су Европљани темељито зезнули проширење ЕУ на Западни Балкан“, оцењује Велт, али и додаје да за то није крив само Брисел, већ и земље-кандидати.

У тексту се поставља и питање шта је ЕУ погрешно направила у погледу Западног Балкана. „Поред обећања о приступању, ту је и технократско успостављање тзв. Споразума о стабилизацији и придруживању, који је требало да чвршће веже регион за ЕУ. Ту је понуђен комплетан програм бриселске бирократије: годишњи самит, Савет придруживања, Одбор за придруживање, Парламентарни одбор форуми грађанског друштва. Тако би требало да изгледају савршени чланови по тзв. копенхашким критеријумима, који се држе демократских принципа, институционално су утврђени и економски у потпуности развијени“, пише Велт и наглашава да је истовремено веома мало новца инвестирано у тај регион.

„У врзином колу“

О проблему шест балканских земаља лист цитира и директорку истраживачког одељења берлинске Фондације за науку и политику Барбару Липерт: „Оне су ухваћене у врзино коло лошег управљања и економске и социјалне беде“.

У тексту се истиче да лоша економска ситуација доводи до емиграције и самим тим одговарајућег губитка квалитета. „То ствара растрзана друштва са корумпираним структурама, криминалом раширеним до највиших нивоа власти и полуаутократским лидерима попут Александра Вучића (Србија), Едија Раме (Албанија) и Мила Ђукановића (Црна Гора).“

„Срамота је“, наглашава се у тексту, „да се ЕУ удвара актерима попут српског председника Вучића који хвали Кину, са Русијом одржава војне маневре, има министра спољних послова који гаји великосрпске фантазије, оштро поступа према опозицији у земљи и закључује привредни споразум са Евроазијском унијом којом доминира Русија“.

Такође се напомиње да је јаз између појединих балканских земаља и даље дубок, да је неповерење велико, а спремност на сарадњу осредња. „Важно би било да тих шест земаља коначно успоставе регионално тржиште, уместо да се у свим проблемима ослањају на ЕУ.“

„Проширење мора генерално да се заустави“

Лист Велт зато закључује: „Проширење ЕУ мора генерално да се заустави! Европским лажима Западном Балкану мора доћи крај. Уместо да вештачки одржавају илузије о приступању, Европљани би требало да кажу истину, како те људе не би и даље разочаравали и тиме сукцесивно дестабилизовали регион. Јасна порука мора да буде: неће бити пуноправног чланства. У случају Западаног Балкана трошкови интеграције били би превисоки, па би унутар Уније довели до борбе око расподеле средстава и наставили да еродирају ионако крхку творевину ЕУ. Земље Западног Балкана морају да развију снажну вољу за реформама и помирењем, уместо да се баве химером будућег приступања“, закључује Велт, уз додатак да је „важно да се регион и даље подржава износима који се мере милијардама“.

„Најављених 30 милијарди евра за наредних седам година су корак у правом смеру. Постоји опасност да се Кина, Русија и Турска рашире по региону Западног Балкана, али је она маргинална. Русији недостаје новац, а искуства која земље имају са Кином су разочаравајућа“, закључује новинар листа Велт.

У чекаоници ЕУ

„Земље Западног Балкана нису само својом кривицом заглављене у чекаоници Европске уније“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ). „На крају крајева, нису само недостатак реформи и нерешени конфликти у региону довели до застоја у проширењу Уније. Барем једнако важну улогу игра искуство из недавних рунди приступања ЕУ, што је довело до великог разочарања у Бриселу и другим европским престоницама“, пише немачки лист подсећајући на примере Пољске и Мађарске, али и Кипра који је у ЕУ „увезао територијални конфликт“.

„Због тога је у основи исправно да земље попут Француске инсистирају на томе да се прво реформише Европска унија, пре него што се приме нове чланице. Не би било мудро балканским земљама рећи датум приступања, па макар то било тек 2030, јер нико данас не зна у каквом ће стању тада бити Европска унија или Западни Балкан“, наглашава се у тексту.

 

Приредио Светозар Савић