Немачка штампа: Недолазак Лаврова моћна лекција из географије за Србију

Фото: Танјуг/Драган Кујунџић

Недолазак Сергеја Лаврова био је моћна лекција из географије, која показује где се Србија налази, оцењује штампа на немачком језику

Ако буде морао да бира, председник Србије Александар Вучић изабраће ЕУ пре Русије, оцењује штампа на немачком језику. Недолазак Сергеја Лаврова био је моћна лекција из географије, која показује где се Србија налази.

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров није могао у понедељак 6. јуна да допутује у посету Београду, након што су српски суседи забранили прелет његовом авиону. Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) пише да је тако пропао сусрет председника Србије и „човека који годинама на међународним бинама улепшава Путинове ратове“.

„А било је важних тема за разговоре“, подсећа лист на дил са Гаспромом од којег би Србија – барем тако тврди Вучић – још три године требало да добија гас по повољној цени. „Та вест је углавном тумачена као руска шећерлема за српско држање према Кремљу, превасходно за одбијање да се прикључи санкцијама“, наводи франкфуртски лист.

„Но не може се превидети да Вучић већ неко време покушава да се опрезно одметне од Путина. Један показатељ тога су повремени критички извештаји и изјаве у империји телевизија, портала и булеварске штампе којима управљају Вучићеви интимуси и који увек извештавају у његову корист“, додаје лист, наводећи да се у тим медијима чак чуло да је „Лавров гост који се сам позвао“.

„Такве нијансе показују да српски председник није превасходно идеолог, већ прагматични моћник. Он нема ништа против објава братства са Русијом, кад му то политички користи на унутрашњем плану, али не жели да усред рата са Русијом уђе у крвно братство које би на крају могло да уништи српску привреду“, наводи аутор чланка Михаел Мартенс.

У тексту се додаје да је Београдом кружила чаршијска прича да би немачки канцелар Олаф Шолц могао да откаже посету Србији уколико претходно дође Лавров, те да је чак и Вучић говорио о тој теми на сервирано питање телевизије Пинк.

„Овај благи заокрет показује да је под садашњим условима тешко одржива Вучићева политика љуљања између Истока и Запада“, наводи се у тексту. „Могло би се десити да се будуће одлуке Србије не допадну Кремљу.“

У чланку се подсећа да је Вучић пре неколико година цитирао изјаву која се приписује америчком писцу Амброзу Бирсу: „Рат је начин да Бог научи људе географији.“

„И српски русофили су ових дана добили лекцију из географије“, пише Франкфуртер алгемајне. „Србија се можда у њиховим фантазијама граничи са Русијом, али је на мапи друкчије. Вучић је ту просту истину знао и пре, и сада се њоме управља колико може.“

Дугогодишњи „ход по јајима“

Берлински Тагесцајтунг наводи да је Лавров у Београду, осим разговора о гасу, хтео да „охрабри Србију да не следи ништа од санкција које Европска унија захтева“.

„Већ годинама Србија изводи ход по јајима између Брисела и Москве“, пише лист. „С једне стране председник Александар Вучић понавља да Србија има воље да приступи ЕУ, а с друге стране Путинова Русија ужива велике симпатије међу националистичким партијама у Србији и у православној цркви, а то важи и у погледу рата у Украјини.“

Стабилно на Балкану – уз два услова

У швајцарском Ноје цирхер цајтунгу је о положају Србије писао ранији дугогодишњи дописник из Београда Андреас Ернст:

„Лако је претпоставити да Кремљ покушава да српском картом ослаби одбрамбену моћ Европе. Евентуални конфликт на Балкану би у овом тренутку избацио ЕУ из крхке равнотеже и брзо преоптеретио НАТО. Питање је само: да ли су Срби спремни да у томе учествују? Одговор гласи: тешко, осим ако ЕУ не почини грубе грешке.“

У подужем коментару се описује како Вучић већ десет година у Србији влада „како му је воља“, те да је то користио и да евоцира Титову „политику несврстаности“. Србија је привукла доста западних инвестиција и постала „продужена производна трака“ западних фирми, што је омогућило „скроман, али стални раст“. Земља је економски сасвим окренута Западу, али потпуно зависна од руског гаса.

Подсећајући да је Запад већ оштро реаговао према Милораду Додику у БиХ, Ернст пише: „Европљани би сада и према Београду требало да буду недвосмислени. Последње што ЕУ треба је тројански коњ на Балкану, који би за Путинов рачун отворио други фронт. Ко профитира од фондова ЕУ као приступни кандидат, не би више смео да седи на две столице, већ мора да се прикључи санкцијама против Русије.“

„Не би било изненађење да се Вучић (и Додик у његовом залеђу) под константним притиском дистанцирају од Москве. Ти политичари више него ишта друго желе да остану на власти. А ако збиља буду морали да одлуче, даће предност ЕУ, а не Русији. Поглед на земљописну карту и токове новца показује зашто“, пише циришки лист.

Наводи се да Вучић и Додик на неки начин чак профитирају од геополитичке рачунице ЕУ. „За Брисел и западноевропске престонице је реформска агенда земаља Западног Балкана сада у другом плану. Тренутно се више полаже на то да се зачепе спољнополитичке и безбедносне рупе у региону. То добро дође многим ауторитарним политичарима на Балкану – не само Вучићу и Додику.“

„Све у свему, нису лоше шансе да стање на Балкану остане стабилно“, пише даље Ернст. „То је додуше повезано са два услова. Један је да Русија не добије овај рат, а други је барем донекле доследна политика ЕУ на Западном Балкану.“

Како се додаје, без тога би на Балкану брзо могао да се пробуди реваншизам, идеје о Великој Србији или Великој Албанији, које би претиле постојању БиХ и Северне Македоније. „Зато остаје важно да ЕУ обнови интеграциону понуду Западном Балкану и да је тако прилагоди да те земље већ кроз пар година могу бити стални део Уније“, закључује Ноје цирхер цајтунг.

 

Фото: Танјуг/Драган Кујунџић

 

Приредио Н. Рујевић

 

Извор Дојче веле, 7. јун 2022. 

standard.rs