Недвосмислена порука СПЦ: Тапија да се Срби врате на КиМ

фото: З. Шапоњић

Засједањем највиших органа цркве у Пећкој патријаршији шаље се недвосмислена порука да су Косово и Метохија за српски народ и Српску православну цркву неотуђиви дио српске државе.

Присуством српског патријарха, српских владика и српског Синода у Пећкој патријаршији, СПЦ шаље поруку да се не мири са привременом окупацијом КиМ нити са чињеницом да се у Пећи, Ђаковици, Призрену, највећим метохијским градовима десило највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата.

– Ево нас опет, опет смо дошли кући. Да Бог да увијек будемо овде и да све што мислимо, говоримо и чинимо има свој коријен овде. Будући да је тај коријен овде веома дубок, то значи да без обзира на олује, громове, муње и вјетрове, нећемо се сломити – рекао је патријарх Порфирије по доласку у ставропигијалну лавру српских патријараха гдје се данас одржава редовна сједница Светог Архијерејског Синода и Патријаршијског управног одбора.

То што данас на прстима једне руке може да се изброје Срби који живе у Пећи не значи, каже правни историчар Зоран Чворовић, да СПЦ и српски народ преко Пећке патријаршије и преко монаштва у Пећкој патријаршији нису присутни на КиМ.

– И у временима када се број Срба драстично смањивао на КиМ, монаштво и средњовековни храмови су били наше једине сигурне тапије да ће се српски народ вратити као што се и враћао на КиМ, поново га ослобађао и прикључивао својој држави – каже Чворовић.

Пећка патријаршија је, каже, сведок некадашње славе и моћи српске државе и српског народа.

– У тренутку када Синод засједа у Пећкој патријаршији треба се сјетити једног детаља, да је благо из овог манастира у вреијме аустријско-турског рата крајем 17. вијека привремено склоњено у Грачаницу, гдје су га Турци 1688. пронашли и опљачкали. По предању благо је натоварено на девет коња што свједочи о снази српске средоњовјековне државе чији се стожер налазио на КиМ у немањићким задужбинама као духовним али и материјалним ризницама ондашње Србије – навео је историчар.

Много значајније од материјалног било је оно духовно благо православне вјере Христове које освајачи нису могли да отму – свијест о јасном духовном идентитету и свијест о томе гдје су српске земље и гдје је српски народ.

– Уз манастире Жичу, Студеницу и Ђурђеве ступове Пећка патријаршија јасан је доказ вишевјековног континуитета СПЦ као помјесне цркве цјелокупног српског народа. Она има и посебан значај због мјеста КиМ у колективној свијести српског народа – навео је Чворовић.

Пећка патријаршија, каже, није случајно подигнута на једној од матичних српских земаља коју у Хиландарској повељи помиње и Стефан Немања.

Оно што је Јеврејима, закључује Чворовић, била завјетна мисао о повратку у Свету земљу и Јерусалим, тако и Србе не смије да напушта завјетна мисао о повратку на КиМ, посебно у сада етнички очишћену Метохију – Призрен, Пећ и Ђаковицу.

РТРС