Не ваља им тробојка: Зелено-леви фронт истакао заставу дугиних боја на Народној Скупштини

Српска тробојка која традиционално краси копља испред Народне скупштине Србије, данас је у седишту српског парламентаризма понижена када је део народних посланика, помисливши да би српски народ можда боље представљала обележја ЛГБТ заједнице, са прозора овог здања истакао заставу дугиних боја.

„Зелено-леви фронт са зграде Народне скупштине подржава Прајд- ширимо љубав, а не мржњу“, поручили су посланици некадашњег покрета „Не давимо Београд“ и тако се придружили обележавању „Прајд шетње“ у Београду.

Како је за медије објаснио шеф посланичке групе Зелено-левог фронта Радомир Лазовић, они су развијањем заставе дугиних боја желели да пошаљу „симболичну поруку да нико не треба да се стиди или да се плаши због онога или оне коју воли“.

Narodna Skupstina Srbije!!!!!!!! pic.twitter.com/RMaLY11TFw

— Dejo (@samodejo01) September 7, 2024

Једино чега се „треба“ стидети, поручују међутим, они – јесте српска тробојка.

Јер, није ово, иначе први пут, да се одборници Зелено-левог фронта боре за неке туђе заставе, науштрб оне српске. Исто тако су, и прошле године њихови одборници са зграде Градске скупштине махали обележјима ЛГБТ заједнице.

Знајући ставове Зелено-левог фронта о Косову и Метохији, наводном „геноциду“  у Сребреници и многим другим кључним питањима за српски народ а која су уткана у те три боје на српским бајрацима – није ни чудо то што некадашњи активисти преоденути у народне посланике не могу да се поистовете са српском заставом, па покушавају да нађу неке „боље“.

А када би знали симболику српске тробојке, схватили би да она представља много веће вредности од вредности које представља застава дугине боје у коју они покушавају да обавију Србију – црвена боја представља крв проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, а бела мајчино млеко које храни јаку српску децу.

Застава дугиних боја представља само једну групу односно део народа, а дом Народне скупштине „кућа“ је свих грађана Србије – између осталог и оних чије вредности ово обележје не само да не осликава, него их апсолутно урушава. Али, и оних других, који данас шетају улицама Београда.

На згради скупштине би, да је посланици Зеленог-фронта довољно поштују, смела да стоји само српска застава – којом би сви грађани, без обзира на сексуалне преференције, требало да се поносе, упркос свим међусобним разликама.

Борећи се за права шетача на данашњем Прајду, можда би, Лазовић и екипа, морали бар да размисле о томе какву медвеђу услугу чине онима које „подржавају“. Јер, ако је циљ учесника Прајда заиста, да имају сва права која имају и други грађани без обзира на сексуалну орјентацију, српска тробојка им управо то гарантује.