НАУЧНИ СКУП: Прогон Срба 1995. понављање зла из 1941. године

Прогон Срба од 1991. до 1995. године је понављање и наставак зла који је српски народ доживио у Хрватској 1941. године, а иако је Хрватска чланица ЕУ, скоро ниједан од проблема Срба није ријешен, оцијењено је данас на научном скупу „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“.

На скупу, који је поводом 20 година од прогона Срба из Хрваске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоје да укажу на коријене тог зла.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да више од 20 излагача настоји да у рефератима изнесе чињенице и „покаже домаћој и свјетској јавности шта се све догодило са српским народом за вријеме грађанског рата у Хрватској од 1991. до 1995. године“.

Радови се односе на период, почевши од средњег вијека, преко дешавања у 19. и на почетку 20. вијека, а посебно у Првом и Другом свјетском рату и поратном периоду, те за вријеме грађанског рата од 1991. до 1995. године.

„Има више реферата који се односе на Други свјетски рат, јер нажалост 1991. година била је пресликана 1941. година. Све оно што се Србима почело дешавати 1941. поновило се одређеном политиком 1991. године“, рекао је Будимир.

Према његовим ријечима, да би спријечили понављање из 1941. године, Срби су морали да се заштите, па је настала је Република Српска Крајина, која је била под заштитом Уједињених нација /УН/.

„Нажалост УНПРОФОР није испунио свој задатак, зато је дошло до низа агресија на Републику Српску Крајину од 1992. па закључно са Бљеском 1. и 2. маја 1995. и `Олујом` 4. августа 1995. године када је са тог простора прогнано готово сво становништви које је тамо вијековима живјело“, рекао је Будимир.

Као плод научног скупа биће штампан зборник, а његова промоција биће организована од маја па до краја ове године у више градова Србије и Републике Српске, међу којима и у Бањалуци и Приједору.

У зборнику ће бити објављени радови научника међу којима су и академик Василије Крестић, Коста Чавошки, професор из Загреба Светозар Ливада, доктор Никола Жутић, Момчило Диклић из Института за европске студије у Београду, низ радова млађих научника – прогнаних Крајишника који сада раде у научним институцијама Србије, али и радови неких од учесника догађаја 90-тих година као што је генерал Мирко Бјелановић.

„Намјера је да читаве ове године промовисањем зборника подсјећамо домаћу и свјетску јавност на 20 година од прогона Срба из Хрватске 1995. године, а главна манифестција планирана је за 30. мај код манастира Крушедол на Фрушкој Гори“, рекао је Будимир.

Тагови: Београд, Милојко Будимир, Прогон, Срби, Хрватска