11.10.2022. - 10:51
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да је Мађарска дозволила Британцима да поведу НАТО у копнену офанзиву на нашу државу 1999. године са севера, били бисмо у великом проблему јер је на северу остала само Прва армија док је све остало било усмерено на југ државе и на одбрану граница на правцу Косова и Метохије, каже за Спутњик Никола Шаиновић, бивши премијер Србије.
Шаиновић, који је у то време био потпредседник Србије и председавајући Комисије за сарадњу са верификационом мисијом ОЕБС на Косову и Метохији, овако коментарише информацију коју је недавно обелоданио мађарски премијер Виктор Орбан да су Британци и Американци тражили од њега да са територије Мађарске почну копнену инвазију на Србију, као и да је он то одбио.
Поред Шаиновића, у сценарио копненог напада на Србију био је упућен и пензионисани генерал- пуковник Бранко Крга, као тадашњи начелник Обавештајне управе Генералштаба наше војске.
Блер као предводник копнене инвазије
„И пре почетка агресије, и током ње више пута су лансирали могућност копнене операције. Међутим, ми смо пратили сва дешавања у државама у окружењу и нисмо уочили индикаторе груписања војних трупа и да се то дешава на терену. Али, било је разних планова на ту тему, а ово што је Орбан изнео је један од тих,“ напомиње Крга.
Наш саговорник каже да су те идеје о копненом нападу утихнуле негде у мају 1999. године јер Британија није могла да добије зелено светло за то.
„Било је већ јасно да до копнене офанзиве неће доћи пре свега јер Британија од НАТО-а није могла да се добије сагласност. Односно, није било расположења да се иде у копнену операцију,“ открива он.
Највећи заступник ове идеје је додаје Крга, био тадашњи британски премијер Тони Блер, а касније се и Бил Клинтон под утицајем Блера прикључио тој идеји.
„Међутим, по мом мишљењу, Клинтон је тада поставио битно питање – како би на копнену офанзиву реаговао тадашњи председник Русије Борис Јељцин,“ додаје Крга.
Шаиновић подсећа да су још пре почетка бомбардовања уочена груписања у базама НАТО у Авијано у Италији.
„Пратили смо концентрације НАТО снага ван наших граница, у поменутом Авијану су биле видљиве групације ваздушних снага. Једна бригада НАТО снага, још пре почетка бомбардовања била је доведена у Македонију. Што се тиче нашег окружења, оно што смо могли да видимо да су земље сукцесивно једна за другом прво давале сагласност НАТО-у за прелет НАТО бомбардера, а у другој фази су давале сагласност за лоцирање НАТО снага за извлачење оборених авиона и остало. Када је рат почео после само неколико дана кренуо је копнени напад припадника НАТО и албанске војске из правца Албаније, напад на Кошаре,“ истиче Шаиновић.
Кошаре спречиле даље копнене нападе
Како каже наш саговорник, ту су уз Американце били војници Албаније и припадници терористичке ОВК, а тај напад је одбијен, али је руководство у Београду читаво време пратило и шта се дешава на северу наше државе.
„Зато је држава оставила Прву армију да буде спремна ако дође до евентуалног копненог напада са севера али осим тих начелних припрема нисмо имали друге заштите јер смо све снаге били усмерили на Косово и Метохију,“ каже Шаиновић.
Према његовим речима, ово што је Орбан изнео није се одмах знало јер су то биле строго поверљиве консултације унутар НАТО-а.
„Знамо да су се унутар НАТО-а врло интензивно водили разговори о копненој интервенцији. Знамо да је команда НАТО-а тражила да се припреми 200.000 војника доминантно европских НАТО војника за интервенцију, што је обухватало и Мађарску,“ додаје Шаиновић.
То се каже он, није десило, а Мађарска се понашала према нама максимално коректно колико је то било могуће у тим условима и с обзиром да је тек била ступила у НАТО.
„Ово што је сад Орбан изнео је очигледно било део притиска на Мађарску и на неке друге земље, али пре свега на Мађарску јер би тај напад са севера за нашу одбрану био веома тежак,“ објашњава Шаиновић.
Он напомиње да је 50.000 наших војника било распоређено на граници КиМ-а како би одбили копнени напад што им је и успело на Кошарама и што је, сматра он, очигледно била и главна кочница за чланице НАТО да не дају подршку Британији за копнени напад на СРЈ.
Британци нису добили подршку НАТО
Извор Спутњика који је желео да остане анониман свему овоме додаје да се о овом плану Британије сазнало у Министарству одбране те државе и да су о томе одмах обавештене наше власти .
„Британци су имали два плана то јест два правца за копнени напада један из Мађарске јер је равница, а други је био преко Македоније, где је било неповољнија структура земљишта. Тај први нису Мађари дозволили јер би и њихов народ страдао и јер би то било и за њихову националну мањину у Србији било опасно,“ каже наш саговорник.
Македонија је испала из игре јер су процене НАТО-а биле такве да би имали на хиљаде својих мртвих војника, и то дневно.
„Из тих разлога су и одустали од копнене офанзиве из тог дела и наставили су да за своје операције користе само Албанце,“ каже он.
Исти саговорник каже да је документу које је у виду извештаја предат британском министарству од стране њихових служби садржао и податке да су им лимити што се тиче оружја при крају за тако софистицирани рат који су су водили против нас.
„Пуно више њихових војника и опреме авиона и друге опреме је у том рату страдало него што је обелодањено… И све то пише у британским извештајима из тог периода,“ напомиње он.
Велики познавалац ратних дејстава, покојни новинар и бивши амбасадор Србије у Москви Мирослав Лазански је у више наврата писао о плановима НАТО за копнене нападе на СРЈ. Он је истицао да су главни проблем НАТО-а у било којој верзији копнене офанзиве против СР Југославије биле логистика и географија.
