НАТО отима врелу тему: Криза на Северу само не сме у СБ УН јер су тамо – Русија и Кина

© Tanjug / AP Photo/Pavel Golovkin

Криза на Косову и Метохији је тема НАТО самита у Виљнусу јер алијанса жели да у потпуности контролише Балкан због прерасподеле снага после завршетка рата у Украјини, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
У престоници Литваније, Виљнусу, данас је почео дводневни, 74. самит НАТО који окупља око 50 делегација из земаља чланица и партнерских држава Алијансе. Главна тема самита биће подршка Кијеву, али ће, према најавама, и једна од тема на дневном реду бити и ситуација на Балкану, посебно криза на Косову и Метохији.

Косово тема у Виљнусу због прерасподеле снага после рата у Украјини

НАТО се бави Косовом и Метохијом од 2010. године кад је то питање пребачено у надлежност Европске уније за посредовање и откад је Балкан зацртан као простор од интереса за трансатлантску заједницу, односно, за проширење алијансе и укључивање у западну сферу утицаја, каже за Спутњик дипломата Зоран Миливојевић. НАТО се бави Косовом од тренутка кад је практично преузео улогу Кфора, односно, откад у име и за рачун Уједињених нација врши војни део надлежности преко Кфора.
НАТО се интензивно бави Косовом зато што је регион добио на значају и тежини због потребе Запада у глобалном разрачунавању везаном за рат у Украјини и прерасподелу снага у новом светском поретку, с намером да Балкан дефинитивно укључи у трансатлантску заједницу. А главни механизам политичког и сваког другог обједињења и кохезије трансатлантске заједнице је НАТО, и преко тог механизма се све то и остварује, истиче Миливојевић.
„Повод је рат у Украјини и дефинитивно заокруживање овог простора пре неког расплета, јер рат иде у неком правцу али у неком тренутку ће морати да се седне за сто и да се разговара о новом распореду снага. Кад је регион у питању, два су незавршена посла – Косово и Метохија и БиХ и оба питања су на дневном реду. С тим што је динамика око Косова нешто већа зато што се сматра да решавањем косовског питања, односно ако се сломи Србија да прихвати косовску независност или ‘реалност’, да ће се лакше решити Република Српска“.
НАТО је сада водећи инструмент у реализацији западних стратешких интереса не само у Европи него и шире зато што је главни кохезивни фактор и зато што је заснован на сили, тако да је политика у другом плану, сматра Миливојевић.

У Виљнусу без отпора држава које не признају тзв. Косово

Никакав отпор НАТО земаља које нису признале независност тзв. Косова не би требало очекивати у Виљнусу јер постоји платформа око које је постигнут консензус, а то су политички договори у правцу нормализације на основу Охридског споразума, додаје Миливојевић.
И у ЕУ су постигли сагласност да се у контексту евроинтеграција и тзв. Охридског споразума разговара о нормализацији пошто у оквирном споразуму не фигурира признање, тако да је и пет чланица ЕУ које не признају независност то прихватило као платформу.
„Ако Србија то прихвати, онда ћемо видети како ће те земље да реагују. Мада ја мислим да нема никакве шансе да Србија то прихвати јер Охридски споразум је у ствари де факто признање и због тога они инсистирају на њему. Немачком формулом која би се применила и на случај Србије и Косова решило би се косовско питање бар кад је реч о западној трансатлантској заједници, у оквиру НАТО и ЕУ, а за друго – боже мој.“

Како косовско питање вратити у Савет безбедности

О косовском питању не расправља се на јединој правој адреси – Савету безбедности Уједињених нација још од 2010. године, зато што постоји резолуција Генералне скупштине УН која је изгласана и уз асистенцију Србије, да се разговори о нормализацији односа Београда и Приштине дају ЕУ на посредовање.
То би се могло променити једино ако се ствари на терену промене и ако Савет безбедности поново врати то питање у своју надлежност. А за то је потребна сагласност Савета безбедности, да постоји проблем и да ЕУ више није у стању да посредује у преговорима.
„Рецимо ескалацијом, ако би Кфор морао да интервенише. Већ сад имамо ескалацију и зато је Србија и тражила да се то питање постави на седницу Савета безбедности јер имамо ескалацију, а Кфор не функционише. Према томе, ако имамо претњу миру и стабилности а неопходно је да Кфор почне да интервенише и ако Савет безбедности да налог за то, онда је питање враћено у надлежност Савета безбедности. То би онда значило да су досадашњи преговори – безуспешни“, закључио је Миливојевић.
sputnikportal.rs, Владимир Судар
?>