Бомбардовање амбасаде је само један у низу догађаја који доказују да је Америка против Кине повела нови Хладни рат, изјавио је пензионисани пуковник кинеске армије
Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, увече, 7. маја 1999, током агресије на тадашњу СР Југославију, био је намеран и планиран чин, који су сместа осудили и српски и кинески медији, а не резултат грешке, као што је то тврдила америчка страна.
„Пет НАТО бомби из америчких авиона“, примећује чак и „Радио Слободна Европа“, „само су најавиле оно што ће касније уследити.“
Ово „НАТО бомбардовање покренуло је низ догађаја који и даље повезују Пекинг и Београд“, пише овај медиј, финансиран новцем америчких пореских обвезника.
У том нападу погинуло је троје кинеских новинара, а повређено је укупно 20 људи.
Двоје погинулих били су недавно венчани новинари – Хсу Сингху (31) и Жу Јинг (27).
Млади брачни пар радио је за дневне новине „Гуанминг“ (Просветљење). Хсу, дипломирани филолог који је одлично говорио српски, описивао је живот у Београду током НАТО агресије у низу репортажа под насловом „Живот под бомбама“.
Жу Јинг је радила као уметничка уредница у одељењу за оглашавање овог листа. Када је сазнала за смрт ћерке, њена мајка је колабирала и завршила у болници.
Трећа погинула новинарка била је 48-годишња Шао Јунхуан, која је радила за агенцију Синхуа. Њен муж Као Ронгфеи ослепео је у експлозији.
Војни аташе амбасаде враћен је у Кину у коми.
За Шена Хонга, кинеског држављанина који је тада боравио у Београду, напад је практично значио „објаву рата“.
Чим је чуо за напад на амбасаду, Шен је назвао једног српског полицајца кога је знао од раније, а овај му је рекао да је амбасада заиста погођена. „Тек тада сам схватио да се то стварно десило, да је то истина“.
Када је стигао до амбасаде, затекао је зграду у пламену; особље прекривено крвљу и прашином, искакало је кроз прозоре.
Шен је у једном тренутку приметио културног аташеа Кине, који је везивао завесе како би се спустио са првог спрата зграде. „Нисмо видели да је повређен, а ни он то није приметио. Тек када сам се руковао с њим, схватио сам да су и моје руке крваве. Рекао сам му: ‘Повређен си’, али он је у том тренутку изгубио свест.“
Наредног дана, Шен је учестовао у протесту у Београду, на коме је носио транспарент са поруком: „НАТО: Нацистичка америчка терористичка организација.“
Евакуација повређених из амбасаде трајала је до јутра. Иначе, до напада на кинеску амбасаду дошло је шесте недеље НАТО рата против Србије.
ЦИА је саопштила да је до напада дошло „грешком“ и да је агенција користила „лоше мапе“.
„Једноставно, један од наших авиона напао је погрешну мету, зато што су подаци за бомбардовање била засновани на застарелој мапи“, изјавио је два дана после напада тадашњи амерички секретар за одбрану Вилијам Коен, додајући да је права мета била југословенска Савезна дирекција за промет роба.
„Навигациона техника која је била коришћена била је непрецизна“, рекао је касније директор ЦИА Џорџ Тенет.
Тенет је изјавио и да обавештајне и војне базе података коришћене за унакрсну проверу мета нису имале јасне податке о локацији амбасаде.
Тако је гласило „објашњење“, у које, с разлогом, власти Народне Републике Кине никад нису поверовале.
„Кинеска влада и народ не могу да прихвате закључак да је бомбардовање било грешка“, рекао је кинески министар спољних послова америчком изасланику, који је послат у Пекинг током јуна 1999, да „објасни шта се заиста десило.“
Кинески државни медији осудили су овај чин као отворени и дрски прекршај међународног права.
Следећег дана на улице Пекинга спонтано је изашло хиљаде људи, који су се окупили испред зграде америчке амбасаде.
Камење је разбило прозоре зграде у којој се скривало неколико десетина запослених, укључујући и америчког амбасадора Џејмса Сасера.
Нападнута су и уништена сва службена возила амбасаде.
Потом су протести, са десетинама хиљада учесника, избили у још десетак већих градова у Кини. Демонстранти су изашли на улице Шангаја, у граду Ченгду запаљен је амерички конзулат.
Кинески медији су потврдили оно што је од самог почетка било очигледно: да је „НАТО бомбардовање амбасаде у Београду било намерни чин агресије.“
Протести у Пекингу настављени су и наредног дана. У њима је учествовало више од 100.000 људи, који су се окупили у дипломатском кварту, бацајући камење и јаја на британску и америчку амбасаду.
У свом телевизијском обраћању, потпредседник Ху Ђинтао је подржао протесте.
Пензионисани пуковник Народноослободилачке војске Ли Минфу је касније изјавио да је „бомбардовање амбасаде само један у низу догађаја који доказују да је Америка против Кине повела нови Хладни рат.“
„То је било потпуно намерно. Било је то циљано, планирано бомбардовање, а не несрећни случај“, закључио је генерал.
Поводом годишњице НАТО бомбардовања зграде амбасаде Кине, отправник послова кинеске амбасаде у Београду Тиен Ишу написао је 2022, за дневни лист „Политика“, да ће овај злочин вечито остати у памћењу кинеског народа.
Дипломата је навео да Кина никада није заборавила да је НАТО током 78 дана агресије брутално бомбардовао Савезну Републику Југославију, што је резултирало смрћу и рањавањем на хиљаде цивила.
„Током протекле 23 године, проливена крв и сузе кинеског и српског народа скупиле су се у нашу заједничку жељу да штитимо национални суверенитет и сачувамо мир и безбедност“, навео је он.
Кинески дипломата је упозорио и да се „човечанство поново суочава са невиђеним безбедносним изазовима“ и да „неке државе оживљавају хладноратовску политику.“
„Нови Хладни рат не треба ни свету ни Европи. НАТО, као и други иницијатори украјинске кризе, треба да постану стабилизатор мира, а не да подстичу конфликте“, написао је отправник послова.
„На том путу, челично пријатељство Кине и Србије, натопљено заједнички проливеном крвљу, остаје нераскидиво“, додао је отправник. „Данас је свеобухватно стратешко партнерство између наше две земље постало сидро одржавања регионалног мира и стабилности, као и извор промовисања регионалног опоравка и развоја“, навео је кинески дипломата.
Четврт века касније, на месту на којем се налазила амбасада, ниче Кинески културни центар, који ће бити јединствен на Балкану и један од највећих у Европи. У њему се налази Институт „Конфучије“, изложбени простори, пословни простор за кинеске и српске компаније, као и смештај за дипломатске и друге делегације.
Центар је замишљен као платформа за продубљивање културне и економске сарадње Србије и Кине. То је не само симбол српско-кинеског пријатељства, већ и место подсећања на трагедије и понижења које је, и једној и другој земљи, нанео Запад.
И српски и кинески званичници сваке године 7. маја одржавају комеморације на овом месту, које редовно посеђују гости из Кине.
Године 2016. посетио га је кинески председник Си Ђинпинг.