НАТО АНАЛИТИЧАРИ: „С-300 у Србији, ма нема од тога ништа!“
Фото: Спутњик
Да ли ће Србија од Русије добити противваздушни систем С-300 питање је које су актуелизовали највиши званичници ових држава, али и тема којом се овдашњи политичари баве већ 20 година. Москва и Београд тренутно не откривају много, тек да заинтригирају јавност, па саговорници РСЕ сматрају да набавка руске „ракетне аждаје“ није реална.
Све је то Вучићева пропаганда
– Ипак се у изјавама Вучића и Пескова види јак пропагандни ефекат. Јавно мњење је спремно да прихвати и наговештај да се разговара о С-300 као свршен чин а то је оно што је најважније властима у Србији – да створе слику како имају посебне односе са Русијом и озбиљне намере у преговорима о набавци наоружања – каже војни аналитичар Александар Радић.
Писање таблоида о наводно сигурној набавци С-300 разбуктао је прилично резервисан, чак тајанствен, одговор портпарола Кремља Дмитрија Пескова, на питање да ли је председник Русије са премијером Србије Александром Вучићем разговарао о испоруци тог система.
– Војнотехничка сарадња је изузетно осетљива тема. Могу да потврдим да се она разматра у највишим политичким круговима – навео је Песков.
Владе Радуловић, из Атлантског савета Србије, напомиње да су изјаве и писање штампе једна ствар, а стварност нешто сасвим друго.
– Систем С-300 спада у стратешко наоружање и заиста је нереално очекивати да ће га Русија препустити Србији. Нарочито у ситуацији када Србија веома тесно и блиско сарађује са НАТО, када са тим војним савезом има потписане све могуће споразуме и организује бројне заједничке вежбе и активности – наводи Радуловић.
Србија се за С-300 безуспешно интересује јод од деведесетих година, а прича о набавци кулминирала је уочи НАТО бомбардовања 1999. Од тада до данас, упркос у последње време интензивним преговорима о куповини руске технике, у Србију су из Русије стигла само два хеликоптера Ми-17, прве нове војне летелице после 30 година.
Одакле Србији паре за С-300?
Александар Радић сматра да Војска Србије има прече потребе од С-300.
– Створен је мит о томе како је противваздушна одбрана кључна узданица одбране српских интереса, да можете да будете безбрижни ако имате С-300. На жалост, мимо струке и по некада чак и мимо здравог разума, код нас је створена слика како би ситуација 1999. била битно другачија да је оборен који противнички авион више – појашњава Радић.
Србија има проблем што није довољно богата за њега. Из појединих извора може се видети да је, рецимо, цена комплета С-300 са 12 лансирних уређаја око 115 милиона долара. У Русији полако излази из производње, која уводи савремени С-400, а на видику је већ и С-500.
– Ако данас купите неки ракетни систем који је „мртав“, који више није у производњи, онда морате да рачунате са тим да ће цена резервних делова, ако их има, брзо расти до високих сума. За то ће морати да се пронађе новац, док су у исто време дневнице у војсци 150 динара – каже Радић.
Последња велика прича о руском оружју за Србију била је набавка МиГ-ова 29, о којој се увелико говорило уочи недавних избора, али шест половних авиона још није стигло у Београд, нити има информација када ће се то догодити.
