Поклонска, која се прославила као прва тужитељка Крима по повратку полуострва у састав Русије, у интервјуу за Спутњик истиче да често мора да објашњава каква је разлика између случаја самопроглашеног Косова и Крима, чији су се грађани на референдуму изјаснили за повратак у састав Русије, али да између ова два случаја има и сличности.

— Исти судбински значај Крим и Севастопољ имају за Русију, а Косово и Метохија за Србију — то је душа, православље. Покрштавање Русије догодило се у Херсонесу, на Криму. То је наша земља и увек је била руска. Тамо је толико људи погинуло, све је прожето Русијом. Исто је и са Косовом и Метохијом: православне светиње, стари манастири, чувене битке и, наравно, Косово и Метохија има сакрални значај за Србију. Али када смо на Криму спроводили референдум, то је било право на реализацију воље аутохтоних Кримљана, није их нико исељавао и вештачки насељавао неке друге.

Како је спроведен геноцид над Србима

— А шта се дешавало на Косову? Вештачки су истискивали одатле православне Србе, уништавајући људе и протерујући их са њихове исконске територије, и то је био геноцид. Томе је допринела и спољна интервенција — некоме је требало да распарча огромну перспективну земљу. Ту је разлика између кримског референдума и ситуације на Косову. Кримски референдум је био воља Кримљана, а Косово је спољна интервенција.

Ово је Ваша трећа посета Србији. Више пута сте помињали да имате српске корене. Да ли сте успели да утврдите одакле сте тачно?

— Нажалост, нисам успела да дођем до оригиналних докумената, јер се сви архиви налазе на територији Луганске народне републике, где је сада немирно. Већ шесту годину трају војна дејства и грађански рат, и зато је тешко ископати праве податке. Постоји место Славјаносербск у Луганску. Управо су се тамо доселили мој преци из Влашког кнежевства. То је било старо кнежевство у које су улазили народи Србије, Бугарске, Румуније, Украјине и подунавски народи. Моји преци су одатле дошли у Славјаносербск, али ја нисам успела да нађем документа.

Очекивања од Зеленског

Када сте недавно били у Београду поводом конференције која је била посвећена Криму, састали сте се са неким посланицима српског Парламента. Затим су у Украјини позвали на разговор отправницу послова српске амбасаде и уложили протест. Како то коментаришете?

— То је стара навика која ће ускоро отићи у прошлост. Јер бескрајно позивање представника различитих земаља у које одлазимо ми представници Парламента, који представљамо интересе Кримљана, не могу довека да трају. То су одјеци старог, Порошенковог режима. Данас Украјина има нову власт и новог законито изабраног председника Владимира Зеленског. Видим да су његови поступци усмерени на то да се реши конфликт и да се успостави конструктивни дијалог са Русијом и уопште са људима. Али, нажалост, радикалне организације које постоје у Украјини не дозвољавају да се у потпуности реализује политика коју жели Владимир Александрович. Уверена сам да такви радикални елементи треба да буду послати у затвор и да Украјина треба да се развија мирно, у пријатељству са Русијом, зато што смо ми један народ.

Очекујете да ће 2020. бити година када се могу очекивати промене на боље у односима Русије и Украјине?

— Надам се и верујем у то, и учинићу све што од мене зависи да би се тај циљ и остварио.

Ипак, сведоци смо сталних покушаја да се ревидира историја. Како изгледа историја на украјински начин, шта они покушавају да докажу?

— Надам се да нова власт неће градити своју историју, него ће уложити максимум напора да би се одржала историјска истина коју треба чувати. А покушаји да се историја искриви и изобличи — неће имати успеха. Шта они желе? Желе да кажу да је, пре свега, увек постојала Украјина, а да је Русија увек била непријатељ, то јест — они желе да посеју раздор између Русије и Украјине. То је њихов основни циљ — да разједине. Све што су урадили од 2013. године своди се на разједињавање и раздор и изазивање међусобне мржње само на основу једног — ти си Рус, а ја сам Украјинац. Тај пут нигде не води, све ће се то срушити.

Мир је теже вратити него сачувати

Ти покушаји прекрајања историје посебно се тичу Другог светског рата. Како се томе супротставити?

— Неки су заборавили ужасе Другог светског рата, ту фашистичку пошаст, престали су да цене мир. Тада су наши дедови и прадедови ослободили целу Европу. То треба чувати, тиме се треба поносити, и ми се поносимо. Наш мир пуно кошта и увек треба памтити да се мир мора сачувати. А много га је теже вратити него сачувати. Не смемо дозволити да се мења наша историја. И нећемо то дозволити људима који то желе из разних разлога — да ли зато да би имали светску доминацију или да неког поробе, да унесу раздор у неку земљу и да је униште разбивши је на комаде. А све почиње од неке ситнице, меке силе, то јест — унесу неко зрно сумње у историјске чињенице и почиње надувавање одређеног конфликта — један народ против другог. Сеју непријатељство из различитих разлога, али мора се бити имун на то.

Зову Вас Путинова „гвоздена леди“. Такође сте постали јунак цртаћа у Јапану. Да ли Вам ласка та популарност?

— Као и свакој жени — пажња ми прија. Наравно, желела бих више позитивне пажње, али овде има и позитивног и оне друге стране медаље. Та пажња ме и обавезује да се стално понашам исправно, где год да сам.

Задаци за 2020. годину

Шта ће у 2020. години бити најважније за Русију?

— И Русију и било коју земљу пре свега чине људи. Зато једна од најважнијих ствари, што је и дужност државе, јесте да побољша благостање и добробит обичног човека, грађанина Русије. И наравно, ако гледамо на безбедносном плану, то је да јачамо и да учвршћујемо своју позицију, да бисмо се и даље борили за наше националне интересе и за националне интересе других земаља. Да не постоји неки светски хегемон који ће да диктира своје услове другим земљама. То је недопустиво. У међународним односима и светској политици неопходно је да се полази од националних интереса сваке суверене државе, да се међусобно поштујемо. И тек ћемо тада доћи до нечег доброг. Можда ће бити мање ратова.

А шта можете да пожелите Србима и Србији у овој години?

— Пожелела бих Србима, и руководству Србије и обичним људима, да се догоди неки преломни тренутак и да се све непријатности и проблеми који постоје и унутар државе и у комшилуку преокрену и постану прекретница за просперитет Србије. Такође бих пожелела да у Новој години постигнемо да се успостави директан лет између Београда и Симферопоља. Очекујемо становнике Србије на Криму, да бисмо постали још ближи.