НАЈВЕЋА СТОПА РАЂАЊА У ЕВРОПИ: ЦИА још 1985. године указивала на проблеме са повећањем броја Албанаца

Америчка обавјештајна агенција /ЦИА/ још је 1985. године указивала да ће повећање броја Албанаца у дијеловима Југославије, а посебно на Косову и Метохији и у Македонији, изазвати етничке тензије, пише данас скопски „Телеграф“.

ЦИА је пажљиво пратила повећање албанског становништва на територији Југославије и водила прецизне табеле.

Према подацима ЦИА, у Југославији је 1981. године живјело 7,7 одсто Албанаца, док су они 1971. године чинили 6,4 одсто укупне популације.

У извјештају ЦИА, под називом „Раст албанске мањине у Југославији“, наведено је да је албанско становништво веома сиромашно и доприноси највишој стопи неписмених и незапослених.

„Посебно су непопуларни код Срба и најчешће се на њих гледа са презиром или индиферентно од других етничких група у Југославији. Албанци показују јаку мржњу према Србима, као и другим словенским групама“, наводи се у извјештају.

ЦИА у извјештају истиче да су Албанци у Југославији и Албанији највеће подијељено становништво у Европи.

Према подацима ЦИА, Албанци имају највећу стопу рађања међу етничким групама у Европи, која је 1921. године износила 3,7 одсто, а 1985. скоро осам одсто.

„Албанци су сада бројнији од највећих словенских група – Македонаца, Црногораца и Словенаца, али малобројнији од Срба, Хрвата и словенских муслимана. Са изузетком муслимана, који су велика мањина у БиХ, Албанци су једина етничка група без своје републике“, наводи се у извјештају.

Америчка обавјештајна агенција изнијела је предвиђање да повећање броја Албанаца у будућности може да изазове тензије у Македонији, која је 1981. години имала 1,9 милиона становника, од којих су 19,5 одсто Албанци.

„Промјена баланса у демографији Југославије сигурно ће наставити да изазива политичке, етничке и економске тензије у будућности. Српски лидери, који су се јавно обавезали да спроводе /политичку/ контролу над Косовом, вјероватно ће све теже моћи да врше утицај над албанским становништвом, које је у порасту, док се Срби и Црногорци исељавају“, наводи се у извјештају ЦИА.

Ова агенција указује да се македонско руководство може суочити са великим проблемима, будући да западна Македонија полако постаје албанска, а до учесталих етничких сукоба може да дође и у Србији, гдје је мали број албанске мањине „изложем националистички настројеним Србима“.

Иако је ЦИА седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека тачно знала колико Албанаца живи у Македонији, данас је тешко утврдити њихов број јер лидери Албанаца и само становништво одбијају одржавање пописа.

Посљедњи попис у Македонији одржан је 2001. године, непосредно након војног сукоба, и према њему у Македонији живи око 25 одсто Албанаца.

Ове бројке изазивају пуно сумње код Македонаца који их сматрају нереалним и да је њима кумовала међународна заједница како би Албанци уживали већа права.

Према попису из 1994. године, у Македонији је живјело 478.967 Албанаца.

Тагови: Албанци, Југославија