Начелница Одељења за микробску генетику и имунологију ВМА, Елизабета Ристановић, каже да у пандемији има разлога за опрез, али не и за страх, објашњавајући да је уплашен човек болестан човек и да страх нарушава имунитет.
Ристановић је за РТС рекла да време пандемије у коме жживимо доказује оно што стручњаци знају, а то је да су вируси и њихови продукти око нас, да они живе у нама, у природи, да нам неки помажу, а да неки вребају да изазову болест.
„Пандемија је било у прошлости, оне су неретко мењале токове људске историје од Јустинијанове куге која је утицала на пропаст Римског царства, Наполеоновог похода на Русију који је зауставио тифус, голготе која је пратила српску војску током Првог светског рата и епидемија тифуса, епидемије вариоле, еболе, САРС-а, МЕРС-а“, рекла је Ристановић.
Према њеним рецима, ова пандемија се могла наслутити и додаје да тера студенте да „стоје испред брда, а гледају иза брда“ и да пажљиво анализирају све што се напише.
„Могло се уоцити да се пандемија често помиње од 2013. године у научним радовима и често је помињан коронавирус, који је изазивац 35 одсто респираторних инфекција у јесењим месецима“, истакла је докторка.
Ристановић је, ипак, оптимиста и сматра да нема разлога за страх.
„Има разлога за опрез, уплашен човек је болестан човек и то има неуро-ендокринолошко објашњење“, наводи професорка и објашњава да страх нарушава имунитет, што знаци да се не треба плашити, али треба бити опрезан.
Важно је, додала је, када се емитују кљуцне поруке да то не буде изазивање панике и страха, већ да се људима објасни какви ће бити бенефити уколико се понашају на одређен начин.