© Sputnik / Лола Ђорђевић
Као што данас испаштамо за грешке које су наши преци донели у светлу геополитичких трвења с краја и након Другог светског рата, тако ће и наши потомци потенцијално зажалити уколико данас не донесемо праве одлуке. Један пут води ка Европској унији, даљој и дубљој колонизацији, док други води у сарадњу са земљама БРИКС-а.
Ово је један од главних закључака са научног скупа „Утицај украјинске кризе на стање глобалне, европске и националне безбедности“ коју је у Београду организовао Евроазијски безбедносни форум .
Председник форума и генерал у пензији Митар Ковач говорио је на тему националне безбедности Србије између Истока и Запада у њеном историјском контексту. Српски народ је, подсетио је Ковач, више пута улазио у заблуду уз помоћ Запада, како након Првог, тако и након Другог светског рата. Лаковерно прихватање сугестија које су стизале са Запада било је погубно за Србе.
Српски народ се након Другог светског рата одрекао и краљевине и своје изворне војске, Југословенске војске у отаџбини, прихвативши идеологију комунизма. Тиме је пресудио сам себи. И дан данас ми сносимо последице промашених стратешких одлука донетих пре 80 и више година.
Да би се правилно уочила релација на којој се Исток и Запад данас односе према Србији, потребно је обратити пажњу на то како се односе према српском народу ван њених граница и српском националном интересу, сматра генерал. То би, бар у теорији, требало да буде довољан разлог да се прекине процес придруживања ЕУ . Ковач тврди да је решење за сва ова питања стратешки заокрет са јачањем пријатељства, савезништва и партнерства са Русијом и Кином, уз приближавање БРИКС-у .
Долазимо до закључка да је сазрео процес потребе стратешког заокрета Србије. То је једино што нас може спасти у овом процесу, јер испуњавање захтева Европске уније значи губитак Косова и Метохије, унитарну Босну и Херцеговину и Србију у НАТО, закључио је Ковач.
Стручњак за међународне односе и професор на универзитету Срђан Перишић бавио се темом слома хегемоније Запада и кризом у Србији у контексту геополитичких и идеолошких промена. Покушао је да окупљеним на научној конференцији да опис друштвене кризе у Србији кроз призму светских догађаја.
Друштвена и политичка криза у Србији део је промена у свету, колапса Запада с једне стране и изградње нових идеолошких и идејних праваца изнад Запада 05:16 Србија још од 5. октобра 2000. године до данас копира западне моделе и парадигме развоја. Ти модели се 25 година покушавају као пелцер пресадити на српско друштвено и политичко биће и то су радиле све владе Србије, рекао је Перишић.
Он је рекао да све Владе Србије у протеклих 25 година намећу идеолошке, културне, политичке, економске, просветне, школске, војне и сваке друге моделе са Запада, при томе не узимајући у обзир да је Србија имала другачији историјски развој који не иде руку под руку са наметаним моделима.
С друге стране, рекао је Перишић, данас парадоксално сведочимо колапсу Запада док Србија не одустаје од зацртаног пута који доживљава слом у свету и од кога се све више земаља ограђује.
Русија је пре више од деценије добила санкције од Запада зато што је почела да доноси анти-ЛГБТ законе у свој правни и политички оквир. Ако је то могла Русија 2012. и 2013. да ради, поставимо себи питање може ли Србија након 13 година да крене макар и у том правцу, како бисмо изашли из ове кризе наметања западних модела, закључио је Перишић.
Проф. др Драган Петровић са Института за међународну политику и привреду говорио је о основним обележјима геополитичких односа у свету и њиховом утицају на мање државе, попут Србије.
Позиција мањих држава услед украјинске кризе је таква да оне могу ишчекивати, у случају успеха Русије, што је по мом мишљењу потпуно извесно, да се погура и убрза стварање мултиполарног света. По мом мишљењу, у најбољој позицији су српске земље, јер се нису компромитовале помажући Украјину, што није случај са огромном већином других земаља, уз изузетке попут Мађарске и Словачке, које на тај начин купују будуће односе за време након завршетка сукоба.
Петровић сматра да би за Србију јачање мултиполаризма било изузетно добро, а јачање Русије још више. Ово прати нада да ће промена међународних околности утицати на то да се и Србија ослободи финансијске зависности и туторства Запада, које траје од 5. октобра 2000. године. Без финансијске независности, закључује Петровић, нема ни озбиљне дипломатије, војске, школства, државе.
На конференцији су говорили и професор др. Божидар Форца који је изложио у континуитету све оно шта је деценијама уназад предстојало развоју украјинске кризе, као и проф. др Радомир Милашиновић и историчар проф. др Милоје Пршић.