„НА НИШАНУ ЛАЗАНСКОГ“: Па шта и ако је у Нишу шпијунски центар

Од краја Другог светског рата САД су захваљујући тајним активностима обавештајних служби постављале или уклањале лидере на свим континентима, припремале државне ударе и трошиле милијарде да би утицале на јавност многих држава света, а сад причају о наводном руском мешању у америчке изборе.

Да ли је у питању лицемерје без преседана или бумеранг ефекат, питао је у емисији „На нишану Лазанског“ наш познати новинар и војнополитички коментатор Мирослав Лазански своје госте, политиколога Александра Павића и политичког аналитичара Драгомира Анђелковића.

Павић се слаже са оценом Лазанског да у новијој историји САД није забележен оволики степен „русофобије“ још од доба „макартизма“. На питање да ли је то везано само за Доналда Трампа или представља рефлекс Америке на буђење Русије као светске суперсиле, Павић каже су САД почеле да зазиру од Москве још од чувеног говора руског председника Путина на Минхенској конференцији о безбедности.

„Тада су им се упалиле црвене лампице, а блага ’русофобија‘ постала је озбиљна због Украјине и када је Русија повратила Крим, док се у прави цунами претворила победом Доналда Трампа. Либерали, неолиберали, клинтонисти и неокинзервативици Русију су инструментализовали као политичко оружје против Трампа“, сматра Павић. Додаје да је бивши председник САД Барак Обама након победе Трампа покушао да још више затрује америчко-руске односе, како би новом председнику отежао да води политику побољшања односа са Русима за коју се залагао у кампањи.

Нису Руси наивни

Драгомир Анђелковић каже да је Русија реално сагледавала ситуацију и да нису наивно поверовали да ће се доласком Трампа променити америчка спољна политика.

„Ја не бих одбацио Трампову жељу да мења досадашњу америчку политику, али је он од стране система сатеран у ћошак са причом о импичменту, па мора да се брани и предузима потезе којима мисли да ће купити милост. Међутим, тиме неће ништа постићи јер ће оне који су га подржавали гурнути од себе, а противнике охрабрити да га још више ударају. Међутим, из руске перспективе, Америка која је заокупљена собом је ипак боља од оне из претходног период“, каже Анђелковић.

Руски „шпијуни“ у Србији

„Нишану Лазанског“ није промакла ни халабука око Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и изјаве заменика помоћника америчког државног секретара Хојта Брајана Јиа о томе да је реч, малтене. о шпијунском центру.

Анђелковић оцењује да је свима јасно да то није шпијунски центар нити то може да буде и да треба анализирати то да се амерички званичници усуђују да дају такве изјаве и да нам одређују коме смемо да дамо хуманитарну статус.

„Овде се ради о преусмеравању пажње јер Русима са војног становишта тај центар ништа не значи, већ значи нама. Русима он значи само са аспекта сарадње са Србијом која је солидан партнер и са којом имају развијене односе, па је ред да им дамо једну врсту имунитета. Ми то већ дуже време избегавамо под притиском Запада, а мислим да смо дошли до тачке када морамо то да урадимо јер само призивамо нове несреће. Ако то не урадимо, сутра ћемо имати нове претње и условљавања“, каже Анђелковић.

Сличног става је и Александар Павић, који сматра да Србија није дужна да Америци с тим у вези било шта објашњава.

„Па шта и ако је шпијунски центар, колико Американци овде имају шпијунских центара? Па шта је Бондстил“, упитао је Павић.

Он истиче да је хуманитарни центар нама потребан и да је давање имунитета најмање што можемо да урадимо, а он опет не би био ни близу свему ономе што смо дали НАТО-у и имунитету који они имају.

„Руси овде не само да помажу око поплава већ разминиравају и оно што је НАТО посејао и то раде о свом трошку. Ако им не дамо имунитет, то ће бити огромна срамота и верујем да ће Руси то схватити врло негативно. На то имају и право јер ако нисмо у стању да хуманитарцима дамо имунитет, то онда треба да нам замере“, категоричан је Павић.

Запад нас тера да се оклизнемо и поломимо руку и ногу

Анђелковић сматра да западни центри који воде кампању против Руса не гађају њих већ Србију.

„Свесни су да нам је Русија кључна потпора у одбрани ово мало позиција на КиМ и у одбрани Републике Српске. Притиском на Београд да кочи неке ствари у домену унапређења сарадње са Москвом ми гурамо Русе од себе, а консеквенце могу да буду само да Русија смањи ентузијазам да нас подржава у неким важним питањима. Заправо, Запад нас оваквим стварима тера да се оклизнемо и поломимо руку и ногу. Неће Русија имати велику штету ако им не дамо имунитет, већ ми ако Москва схвати да смо пали на тесту пријатељства и коректности“, упозорава Анђелковић.

Лазански се упитао да ли неко код нас управо то и жели — да Русија одустане од подршке Србији, а да ми морамо да пристанемо на све западне услове око Косова и РС. То би каже, заиста био врхунски двоструки сценарио. Александар Павић указује да сасвим сигурно има оних који желе да нас Русија одгурне и ако неко води ту причу, то феноменално ради. Анђелковић пак додаје да је управо зато и добро да читава ствар око центра кулминира како би дошло до расплета ситуације.

„Најгоре је кување жабе, јер када се процес одвија дуго, не знамо му ни узрок ни последицу. Стигли смо до тачке када морамо рашчистити ствари са центром у Нишу и на основу тога и ми заузимамо позицију према Русима и они према нама, али и јавност према политичарима. Зато навијам да се та ствар системски са обе стране постави“, оцењује Анђелковић.

На питање Лазанског каква би порука била евентуално затварање Центра у Нишу, Анђелковић каже да је то порука грађанима Србије по питању Косова и Републике Српске и оцењује да тај центар симболички надилази хуманитарне ситуације и много више говори о српско-српским односима. Како каже, то питање свакако треба ставити на дневни ред, а очекује да ће и Москва у том смислу ускоро бити много активнија.

Не може америчка „кајова“ на руског „мига“

На „нишану“ Мирослава Лазанског нашао се и амерички амбасадор у Србији који је изјавио да би у случају сукоба хрватских „кајова“ хеликоптера и руских „мигова“ у саставу српске авијације засигурно победили Хрвати. Лазански је рекао да ниједан амбасадор бивше Југославије или Србије не би могао тако нешто да изјави у било којој западној земљи и оценио да би српски амбасадор у Вашингтону, да је којим случајем Американцима рекао: „Вама тај ракетни штит у Румунији не треба, шта ће вам то, то угрожава и Србију“, одмах био послат у лудницу.

Драгомир Анђелковић каже да је јасно да америчке дипломате не обраћају превише пажње на Бечку конвенцију и да се код нас понашају онако како су се раније понашали у земљама које сматрају постколонијалним поседима.

„Мени ова изјава заправо делује као отворена претња Србији, јер је јасно да не може хеликоптер да победи мига. НАТО нам прети да бисмо, ако би били у сукобу са Хрватском, имали проблема са Американцима“, упозорио је Анђелковић.

Мирослав Лазански је приметио да на ову изјаву америчког амбасадора није реаговало Министарство спољних послова Србије, што је Анђелковић прокоментарисао тиме да није проблем ако нас неко третира као колонију, већ ако ми такав третман прихватамо и сложио се са Лазанским да се понашамо као урођеници у сопственој земљи и имамо комплекс запада, јер се понашамо као неко кога је ујела змија, па се боји и гуштера.

„Ми смо ’90-их прошли кроз пакао и доживели НАТО агресију, па народ и даље мисли да Србија може опет бити бомбардована. Иако то не иде тако једноставно, политичари понекад знају да националним интересима плаћају сопствени опстанак, а знају и да Американци могу да им загорчају живот. Зато политичари иду логиком — ако им се сувише супротставим сносићу велике консеквенце, зато је боље да им попуштам, а кишобран за то је страх грађана због свега што нам се десило ’90-их“, истиче Анђелковић.

Тагови: На нишану Лазанског, САД