НА МЕТИ АЛБАНАЦА: Манастири на Космету без адекватне заштите

Манастири Српске православне цркве на Косову и Метохији, који припадају Рашко-призренској епархији, а у којима борави око стотину монаха и монахиња, немају адекватну заштиту, а готово свима је узурпирана имовина.

Најдрастичнији примјер кршења власништва имовине СПЦ-а на Косову и Метохији, осим узурпације имања Високих Дечана, јесте и заузимање једне од зграда конака Цркве Светог Николе у Приштини, коју сада користи Агенција за борбу притив корупције самопроглашеног Косова.

Иако свака светиња посједује документа и доказе о свом настанку и изградњи, Албанци их и даље својатају и покушавају да их прикажу као своје културно благо, пишу „Вечерње новости“.

Изузев Високих Дечана, Пећке Патријаршије и манастира на сјеверу Космета, сви српски православни манастири претрпјели су нападе током 1999. године и у мартовском погрому 2004. године, а према подацима СПЦ, од 1999. године уништено је или оштећено око 130 православних храмова.

Манастир Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту у општини Ораховац, према ријечима монаха, често је на мети напада Албанаца које монаштво овог манастира каменују када изводе радове, чак и унутар манастирског круга.

„Иако је суштински проблем светиња на Космету, као и српског народа, безбедност, тај осећај и делимичне сигурности разликује се у зависности од средине. Није исто боравити у Грачаници у српском окружењу или у Манастиру Девич, који је у тоталној изолацији, где за монаштво никада није било безбедно“, речено је у Епархији рашко-призренској.

Они су напоменули да је тренутно безбједносна ситуација прилично стабилна, али да увијек може да изненада ескалира, као што се догодило током мартовског погрома 2004. године.