„Монд“ из 1999: Није ли Рачак превише „савршен“?

Одмах после дешавања у Рачку 1999. чак је и западна штампа сумњала у тврдње Вилијама Вокера да се у селу десио „масакр“

„То је било врло сликовито“ – тако је Вилијам Вокер, шеф мисије ОЕБС-а на Косову 1999. године, описао како је европска штампа извештавала о „случају Рачак“.

Он је у разговору за Пи-Би-Ес открио да би „волео да има споменар свих исечака са насловних страна европских листова који покривају Рачак, јер је то убрзало разговоре у Рамбујеу“.

Човек који је први објавио свету лаж да се у Рачку десио „масакр над недужним албанским цивилима“, изјавио је самоуверено да „још није срео ниједну особу која је заправо била на том брду у тој јаруги и која је дошла до било каквог другог закључка“.

Упркос његовим тврдњама, летимичан преглед најутицајнијих светских листова из тог времена показује да Вокер, као и увек, има спремне закључке, али не и аргументе којима ће их поткрепити.

Питања без одговора

Верзија догађаја коју су изнели албански сведоци, према којој је реч о масакру који су српске снаге хладнокрвно починиле над ненаоружаним људима, оставља одређена питања без одговора, пише француски „Монд“ у издању од 21. јануара 1999. године.

Није ли масакр у Рачку превише савршен, пита се француски лист само шест дана након догађаја о којима је реч и наводи да нова сведочанства која је „Монд“ прикупио „доводе у сумњу реалност овог ужасног спектакла“.

Према верзији посматрача Косовске верификационе мисије (МВК) Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), „масакр“ се догодио 15. јануара, почетком поподнева, када је српска полиција ушла у село Рачак.

„Разваљују врата на кућама, улазе унутра, наређују женама да ту остану, док терају мушкарце из села да их погубе метком у главу, а неке су претходно мучили и унаказили. Срби су, чак ће рећи неки сведоци, свој прљави посао обављали уз певање, пре него што су напустили место око 15.30 часова.“

Међутим, извештај двојице новинара АП који су снимали полицијску акцију у Рачку не слаже се са извештајем МВК, упозорава „Монд“.

По њиховим речима, када су у 10 сати ушли у Рачак пратећи оклопно полицијско возило, село је било готово пусто. Кретање улицом све време се одвија под ватром снајпериста Ослободилачке војске Косова (ОВК) из заседе у шуми која гледа на село и то траје током читаве акције. Већина борби се одвија у шуми.

Оно што полиција у петак напада јесте упориште албанских сепаратиста ОВК, тврде новинари АП и додају да су скоро сви становници побегли из Рачка током српске офанзиве у лето 1998. Осим неколико изузетака, нико се није вратио.

„Само два димњака се пуше“, примећује један од двојице новинара.

Српска операција, дакле, није изненађење, нити тајна, наводи „Монд“. Од 10 сати ујутру екипа АП је на лицу места, уз полицију, снимајући шта се дешава са гребена који гледа на село, а затим и на улицама пратећи оклопно возило. О акцији је обавештен и ОЕБС, а најмање два тима међународних посматрача гледају борбе са издигнутог места са кога се види део села и, наставља се у тексту, „они ће ући у Рачак убрзо по одласку полиције“.

Посматрачи се затим распитују о ситуацији код неких Албанаца и инсистирају да се зна да ли има повређених цивила. Око 18 часова су четири лакше повређене особе – две жене и два старца – одведени у амбуланту у суседном Штимљу. Ревизори тада кажу да „не могу да направе пресек стања борбе“.

Почело је лажима

Док траје суђење Милошевићу у Хашком трибуналу, 15. фебруара 2002. године „Гардијан“ извештава да је документарни филм немачке телевизијске мреже АРД, који је Милошевић користио као део одбране у Хагу, изазвао гнев Албанаца који су суђење пратили крај малих екрана.

Документарац са више него индикативним насловом „Почело је лажима“ оптужује тадашњег немачког министра одбране Рудолфа Шарпинга за извртање чињеница у случају Рачак, како би добио подршку јавности и парламента за учешће Немачке у међународним снагама на Косову.

Шарпинг је негирао оптужбе и захтевао извињење.

„Филм су оштро критиковали косовски Албанци који су интервјуисани за филм, тврдећи да су погрешно представљени“, наводи „Гардијан“.

ЦИА посматрачи

„Упркос незаинтересованости америчких медија, питање шта се заиста догодило у косовском селу Рачак и даље је нерешено“, пише у тексту њујоршке организације за надзор медија „Фер“.

Они подсећају да би Трибунал у Хагу требало да чује и запажања француских новинара који су међу првима стигли на место догађаја.

Према документарцу „Пут у Рачак“ Канадске радиодифузне компаније (ЦБЦ), када је репортер „Фигароа“ Рено Жирар стигао у село, био је изненађен открићем да Вилијам Вокер, шеф посматрачке мисије ОЕБС-а на Косову, „није запечатио место злочина за истражитеље“.

Жирар је био збуњен и тиме што није нашао скоро ниједну чауру на земљи. Вративши се тог дана у Приштину, поверио се колеги Кристофу Шателоу из „Монда“. Шатело је упитао једног од Вокерових посматрача, капетана америчке војске, зашто нема чаура на земљи, а капетан је одговорио „да је покупио све чауре када је стигао на место догађаја“.

Заинтригиран, Шатело је сутрадан отишао у Рачак да истражи. Када је поново покушао да пронађе капетана америчке војске, „одједном га није било нигде“, а из мисије ОЕБС-а су одговорили: „Не познајемо га. Никада није био овде.“

Када је затражио да разговара са четворицом посматрача који су били у Рачку и околини на дан акције, речено му је да су њихова имена одједном постала „тајна“, што је Шатело за ЦБЦ прокоментарисао као „врло чудно“.

Касније се испоставило да је Вокеров тим америчких посматрача углавном био састављен од тајних оперативаца ЦИА који су, тврде европске дипломате, спроводили „америчку политику која је учинила (НАТО) ваздушне нападе неизбежним“, пише „Фер“ позивајући се на „Сандеј тајмс“ од 12. марта 2000. године.

„Међународни гнев због убистава у Рачку био је кључан у притискању НАТО-а да запрети Југославији ваздушним нападима“, наводи се у тексту.

Тајни досијеи хашких тужилаца

„Фер“ се бави и издањем „Шпигла“ од 19. марта 2001. године, наводећи да је немачки лист дошао до „тајног досијеа са доказима о убиствима у Рачку који су саставили тужиоци Хашког суда“.

Према овом извештају, „истражитељи УН признају да су можда половина жртава били сарадници или симпатизери ОВК“, наводи се у извештају.

„Шпигл“ додаје и да су француске обавештајне службе на КиМ пратиле сав радио саобраћај ОВК и поседују детаљне дневнике комуникација, који „компромитују“ ОВК у погледу њихове улоге у Рачку.