Млекари данас са министром: Која су решења, ко кроји „белу“ листу и одакле долази увозно млеко?

Getty © SimonSkafar

Решење за кризу у млекарском сектору која је извела домаће произвођаче на улицу и довела до тога да више стотина литара млека буде просуто у знак протеста, покушаће да се нађе на заједничким столом за који ће сести произвођачи млека и представници Министарства пољопривреде.

И док део домаћих произвођача захтева да се забрани увоз млека, а ресорни министар Драган Гламочић указује да би таква једнострана одлука могла да доведе до контрамера Европске уније и угрози извоз српских пољопривредних производа, укључујући и воће, на друштвеним мрежама се појавила „бела“ листа млекара које откупљују млеко искључиво од наших домаћина.

„Док наши сељаци просипају млеко, ми га увозимо. Хајде да прекинемо овај круг. Као купци, имамо моћ да бирамо чију породицу хранимо. Бирамо да новац иде у српску шталу, а не у увозне цистерне. Правимо „белу листу“ млекара“, наводи се у позиву на чијој листи се за сада налази нешто више од 40 млекара.

Истовремено, како је саопштено, Европска комисија је одговорила на иницијативу Србије и прихватила да се одрже консултације поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа и тим поводом је, како је рекао, министар пољопривреде, заказан састанак са ЕК 25. фебруара.

Уочи састанка са представницима министарства и пољопривредника, Гламочић је истакао да, „уколико бисмо дозволили да се забрани увоз млека, као што се тражи, истог момента би Европа забранила нама извоз свих наших производа“.

„Држава води одговорну политику и не може дозволити такву једнострану одлуку јер би тиме угрозила и малинаре и воћаре и све друге пољопривреднике у Србији“, нагласио је Гламочић.

Додао је да ће држава, заједно са произвођачима и прерађивачима, прописати обавезне уговоре у свим гранама пољопривреде.

„Ми ћемо имати састанак са близу стотину удружења из целе Србије где ће бити представљен начин на који ће бити прописани уговори и они ће учествовати у формирању тих уговора. Биће за све гране прописано, и за оне који предају млеко, да ли млекарама, да ли откупљивачима, за оне који предају малину, свиње за клање. Мора да постоји уговорна обавеза са обе стране. Неће више да се деси, када некоме падне на памет, да раскине откуп или преузимање робе“, рекао је Гламочић.

На питање зашто се у Србији не прави млеко у праху, Гламочић је рекао да се млеко у праху прави у моментима када постоји вишак млека, и онда се депонује млеко у праху.

„Европа исто то ради, и када се деси вишак млека европске фабрике узму и решавају то тако што то млеко продају испод цене. Ако купите млеко у праху у Европи, оно кошта два и по евра, а ми у Србији имамо озбиљну кондиторску индустрију и наше компаније када произведу млеко у праху, они кажу да без пет, шест евра по килограму не могу да дају то млеко“, навео је министар.

Председник Удружења произвођача млека Мачванског округаГоран Васић рекао је да ће се одазвати позиву министра пољопривреде Србије, као и да ће тражити смењивање вршиоца дужности Управе за ветерину Предрага Ројевића због, како каже, издавања великог броја за увоз млека и млечних производа.

„Тражићемо и податке о увозу млека и млечних производа у последње три године да видимо да ли неко њима манипулише јер, по објављеној статистици, прошле године је увоз смањен за 28 одсто, а ипак постоје огромни вишкови млека на домаћем тржишту због чега млекаре смањују откуп и цене“, рекао је Васић.

Истиче, да је проблем, упркос смањењу увоза, настао у децембру, када је, како тврди, увезено око 280 тона тврдог сира више него у 2024. години.

„Када, у једном моменту уђе толика количина сирева, изазива такав хаос у кратком времену на малом тржишту. Ми смо тражили на последњем састанку, јер су тврдили да држава не може да уведе прелемане једнострано, без консултација, да учествујемо на састанку са представницима ЕК. Надамо се да ћемо да се изборимо за прелемане на сиреве барем у наредних шест месеци, да овај застој који смо направили кад су у питању сиреви, отклони“, наводи Васић за РТ Балкан.

Васић истиче да директор Управе за ветерину има на располагању могућност да 60 дана одлучује и пролонгира потписивање потврда за увоз.

„Постоји могућност да тржиште увоза буде слободно, а да се пролонгира одлука о увозу и да се на нашем тржишту нађе ресурса, па да се онда увози. Некад млекаре морају да увозе, павлаку, маслац за своје потребе, поготово, оне млекаре које су највећи извозник млечних производа. Али, уверили да немамо толике залихе, тражићемо да се ураде контроле. Битан је тренутак када се нешто увезе. Ви имате слободно тржиште, које нас обавезује. Немамо ми право ништа да забрањујемо, али ми можемо да успоравамо, да пратимо стање на тржишту. Држава мора да управља стањем када и шта улази, да добију предност домаћи“, истиче Васић.

Како каже, „угрожено је подручје са сиревима“.

„Угрожена су подручја где има доста уситњених газдинстава у Шумадији и централној Србији где велики број газдинстава своје млеко пласира у млекаре које су баве производњом сира. Угрожен је вели број газдинстава који чувају села у тим подручјима“, објашњава Васић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у прошлој години увезено је 18.908 тона млека и павлаке у вредности од 28 милиона евра, док је 2024. године та количина износила 31.785 тона. Када је реч само о млеку, увезено је 12.082 тона производа са уделом млечне масти изнад један одсто – 8,87 милиона евра.

Највише је увезено из Босне и Херцеговине, 6.026 тона, као и из Словеније – 4.678 тона. Затим следе Италија, Аустрија, Немачка, Хрватска, Грчка, Чешка са нешто мањим уделом у увозу.

Када је реч о млеку у праху, у 2025. увезено је 4.249 тона, док је поређења ради, 2022. година та количина износила –  7.077 тона. Млеко у прагу највише је пристигло из Белорусије – 1.350 тона, Француске – 1.050 тона, Пољске – 1.000 тона, као и из Белгије, Литваније, Холандије, Чешке, Шведске, Немачке, Словеније, Велике Британије. Кондензовано млеко се највише увози из Холандије, затим из Белгије, Немачке, Чешке, Русије, Украјине.