Мишa Ђурковић: Циљ притисака на Србију прикључење НАТО и признање Косова
Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)
Интеграција Западног Балкана у НАТО потпуно потиснула процес евроинтеграција земаља региона, каже Миша Ђурковић
БЕОГРАД – Интеграција Западног Балкана у НАТО потпуно је потиснула процес евроинтеграција земаља региона, каже Миша Ђурковић из Института за европске студије, уз оцену да Вашингтон и Брисел координисано врше притисак на Србију да ослаби сарадњу са Русијом и Кином, а све са циљем потпуног прикључења евроатлантској безбедносној заједници.
Често помињање блиске сарадње са Русијом и Кином, Ђурковић види као део геополитичког условљавања и притисака САД и ЕУ из којих “чита“ инсистирање на потпуном прикључивању Србије евроатлантским интеграцијама, њеном признавању независности Косова и на томе да “дигне руке“ од српског народа у окружењу.
“Пошто ЕУ апсолутно није заинтересована за даље проширење, што се види и по финансијском плану за период 2021-2027, НАТО интеграције су потпуно замениле причу о европским интеграцијама. То се видело и у Црној Гори и Северној Македонији, а сада се врши притисак на Србију и БиХ, односно на Републику Српску, да смање војну и спољнополитичку сарадњу са Русијом и Кином и постану чланице НАТО“, рекао је Ђурковић за Танјуг.
Притисци на Србију су све учесталији јер је, оцењује Ђурковић, у Бриселу нарасло самопоуздање после победе Џозефа Бајдена на америчким изборима и очекиваног повратка у администрацију оних који су направили каријере на Балкану, а за које су Срби по дефиницији проблем.
“У Бриселу су се четири године осећали “одстрањено“ јер нису били савезници Трампове политике, а сада сматрају да су добили нови ветар у једра и да треба координисано кренути са притисцима на Србију“, каже Ђурковић.
Он очекује да ће се координисани притисци на Србију наставити и у погледу онога што, каже, ЕУ на челу са Немачком назива “потребом“ да се заврши прича о Косову тако што ће Србија потписати правнообавезујући споразум и признати независност Косова.
“Србија зна шта су њени интереси и треба да их брани, а поготово сада када више не постоји могућност брзог или релативног брзог прикључења у ЕУ“. каже Ђурковић.
Блокаду проширења ЕУ види као последицу унутрашњих проблема те заједнице, пре свега Брегзита који још није завршен, али и економских потешкоћа и страховитих потреса које је изазвала пандемија ковида-19.
Ђурковић каже да су за ЕУ изазов и парламентарни избори у Немачкој, који треба да се одрже до септембра следеће године, а који су, сматра он, важнији од избора Европске комисије јер се “тичу питања лидерства у ЕУ“.
“Због свих тих проблема, ЕУ се окреће сама себи и не жели да прикључује Западни Балкан, који сматра потенцијално проблематичним простором, и зато ће пронаћи било какав изговор да се заустави процес проширења“, наводи Ђурковић.
Сматра да Србија без обзира на све околности и притиске који ће се појачавати, мора да штити своје националне интересе у досадашњим оквирима водећи рачуна о положају Срба у региону, борећи се за КиМ и бранећи Републику Српску.
“У том контексту важно је да се релаксирају унутрашњи односи у нашем друштву, а пре свега у политичком животу“, наводи Ђурковић.
Опрема: Стање ствари
