МИША ЂУРКОВИЋ: Борба против антипородичних закона (резиме)

У уторак 18. маја, док пишем овај текст, у Скупштини Републике Србије почиње расправа о предлозима Закона о родној равноправности и Закона о измена и допунама закона о борби против дискриминације. Дан раније на Одбору за уставна питања само је посланик Јован Палалић из СНП Ненада Поповића гласао против. Инструкције које су посланици власти добили од председника своје листе и председника државе Александра Вучића јесу да се за ове предлоге гласа.

Председник је одбио све иницијативе које му је Коалиција за природну породицу упутила да се о овоме разговара и да видимо да ли макар амандманима можемо да умањимо огромну штету које ће ова два јасно противуставна и антицивилизацијска закона донети држави. И поред десетак академика, десетине водећих српских интелектуалаца и других који су нам се прикључили, ми за њега очигледно нисмо релевантни друштвени партнери, за разлику од ЛГБТ невладиних организација, које код његове власти имају повлашћени положај, што још једном потврђује тврдње да смо заправо ми Срби, верујући људи једина и највише дискриминисана популација у сопственој држави.

СНС влада је у лику актуелног Секретаријата владе за законодавство у исто време одбила предлог Закона о ћирилици, и чини се да је СНС сада и потпуно прихватио идеолошко преусмеравање ка позицијама које дефинишу и оличавају председница владе и потпредседница Михајловић, чланица Трилатералне комисије. Србија која је прошле године имала биланс од 50 000 рођених и 120 000 умрлих, преко ЗРР уводи идеологију чији је циљ потпуна идеолошка разградња природне породице и даље обарање стопе фертилитета, а преко допуна ЗСД укида право на слободу говора, слободу критике таквих закона и идеологије и слободу бављења научним радом. О свему томе смо јасно обавестили и јавност, и одговорне институције и верске заједнице.

Ми смо у оквиру простора и средстава које смо имали урадили све што смо могли. Успели само заједно с верским заједницама зауставимо, или бар одгодимо увођење Закона о истополним заједницама, односно браковима који се тако не зову, да спречимо члан 18 ЗСД, којим би и свештеници свих конфесија постали предмет прогона, успели смо да окупимо око једне идеје све постојеће националне странке, али и да око питања одбране породице објединимо представнике православних хришћана, римокатолика и муслимана.

То све, нажалост, није било довољно да зауставимо и ова два штетна закона и све оно што они носе. За разлику од пре четири године, када смо за врло кратко време алармирали обичне људе, просветне раднике и родитеље и покренули их на протест којим су заустављени тзв. образовни пакети, овога пута су њихове реакције биле слабе и недовољне. Било због короне, страха од свега, или ко зна чега већ – обични људи су углавном ћутали. Коалиција ће припремити и иницијативу за оцену уставности ових закона, као последње средство које нам је остало.

Године 1944. је комунизам стигао на тенковима. Сада долази преко корупције, дубинске и постепене. Од дубоке корупције политичке, пословне и интелектуалне елите, преко средњих ешалона, до малог човека који ће све да трпи да би добио или сачувао посао, комбинацију, неку краткорочну вајдицу… Тако ће за ове законе сада у Скупштини морати да гласају људи који су читав свој јавни наступ и политичку каријеру направили у борби против такве идеологије, па чак и они који су по таквим законима раније прогоњени… И тако ће и њихова, али и наша деца од јесенас да уче у осмом разреду о трансродности, о томе да сами треба да бирају „род“, а медији и огромна већина научника који су ћутали и правили се блесави мораће да се понижавају пишући и говорећи о научникињама, тренеркама, официркињама, експертињама итд.

И коначно, нису у праву они који кажу да за ово нико није гласао. Један коментатор је лепо приметио да је два милиона гласова, огромна већина, отишло за листу која је у претходном периоду од три године имала декларисану ЛГБТ особу на челу Владе. И гласаће поново и следеће године, и поред оваквих закона. Срећно било, драги моји родно сензитивни Срби и родно сензитивне Српкиње!

Нек остане забележено: док траје расправа о законима у Скупштини, једини јасан, оштар глас који брани традиционалне вредности јесте глас муфтије Муамера Зукорлића. Алал нам вера као народу!