Миодраг Стојковић: Зашто сам отишао на Харвард

Генетичар и власник специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу Миодраг Стојковић изјавио је да је на Харвард отишао „гладан науке и комуникације са људима који га неће попреко гледати јер навија за друге”.

„Када смо Петра и ја добили понуду, било је тешко одвојити се од Лесковца. Али провели смо године у покушају да схватимо зашто систем мрзи онога ко другачије мисли, зашто је безуспешно доказивање да треба прозвати и казнити фалсификаторе диплома а не оне који на њих указују“, рекао је за нови број часописа Недељник Стојковић, који се на универзитету Харвард тренутно бави истраживањем матичних ћелија.

Како је рекао, „у таквој атмосфери није чудо што мала група људи политичку власт доживљава као демонстрацију моћи, претњи и застрашивања која у малим местима постаје нормална појава и на улици”.

„Људи који су се до јуче позивали на пријатељство почели су да окрећу главу, да избегавају сусрете, све у страху од локалних моћника. На то додам и оно најбитније – жељу за научним радом. Одлазак је био неминован“, рекао је Стојковић.

На питање шта из „здравственог картона“ Србије види, он је рекао да она „све више личи на уморну старицу која се гаси из дана у дан, али живи у илузији да ће мало пудера побољшати крвну слику“.

„Треба, и добро је, али не бих се стално хвалио новим путевима, тунелима, јер ако овако наставимо, сви они ће бити за употребу у једном правцу. Код нас постоје људи који могу да раде посао квалитетно али немају чиме. То није само проблем здравства“, напоменуо је Стојковић.

Он је навео да је „Србија једна од најсиромашнијих земаља у Европи, нисмо Швајцарска или Финска, како неки то упорно тврде“.

„Нисмо, јер код нас не постоји висока технологија, а они који треба да се побрину да је уведу упознати су са њом као што је Павле Вуисић у познатој серији познавао госпођу Хаџи Пешићеву“, рекао је Стојковић.

Како је рекао, „можда у Србији не можемо да имамо Харвард, али када бисмо младима понудили пристојне услове за рад, многи од њих би своју каријеру наставили код куће“.

Он је навео да Србија, „са мизерним буџетом за науку и образовање, изгледа као земља која подупрта на штап каска за другима који већ лете“.

„И зато је још више неразумљива политика јарбола, дизнилендских мегаспоменика, стадиона и погрешно трошење пара. И да се попнемо на највећи јарбол на свету, ови који лете ће и даље бити недостижни“, рекао је Стојковић.

Опрема: СТАЊЕ СТВАРИ