Члан Комисије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања Србије Даница Грујичић изјавила је да је посљедица НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, те Србије и Црне Горе 1999. године повећан број малигних и аутоимуних болести, те указала на потребу да се то и научно докаже.
Грујичићева, неурохирург и професор Медицинског факултета у Београду, истакла је да је НАТО бомбардовање повећало број патолошких трудноћа и стерилитет, посебно код мушкараца, као и хромозонских операција код дјеце и људи који су били изложени дејству оружја са осиромашеним уранијумом.
– У Црној Гори, а посебно у Србији, бомбардовали су сва хемијска, нафтна и индустријска постројења у којима су биле токсичне материје, чиме су намерно направиле еколошку катастрофу регионалних размјера – рекла је Грујичићева у Источном Сарајеву, на округлом столу о посљедицама НАТО бомбардовања Сарајевско-романијске регије.
Истакла је да су диоксини токсичних материја у ваздуху били неколико пута већи од дозвољених, а гађали су у вријеме сијања пољопривредних култура, јер су хтјели да све токсичне материје уђу у ваздух, земљиште, воду и ланац исхране.
– Од нас су направили експеримент и нико никада за то није одговарао – истакла је Грујичићева.
Према њерним ријечима, све то треба научно доказати, јер постоје историјска загађења прије 1995. и 1999. године, као и загађења послије тога, а стручњаци знају како да то ураде.
Нагласила је да је на мјестима, која су бомбардована оружјем с осиромашеним уранијумом, као што су Хаџићи, треба направити епидемиолошку ситуацију.
– Из искуства знам да су Хаџићани неколико година послије доласка у Братунац попунили братуначко гробље, углавном умирући од малигних болести. То значи да су Срби у кратком року добили велику дозу уранијума – истакла је Грујичићева.
Она је додала да не зна да ли су Хаџићи очишћени, као што је то урадила Војска Србије око Врања и на осталим мјестима за која су знали да су гађана осиромашеним уранијумом.
Напомиње, да не зна ни шта се дешава са Бошњацима који живе у Хаџићима, те указала на потребу детаљне епидемилошке, хемијске и физикохемијске студије.
– Идеја научника у Србији јесте да се анализира свако бомбардовано постројење, да се види које су токсичне материје ту биле и колико их је остало послије бомбардовања, те да се направе математички модели који ће показати каква је токсична и епидемиолошка ситуација у протеклим годинама – објаснила је Грујичићева.
Само уз кориштење математичких модела и прецизних испитивања, каже она, нешто се може доказати, а тако треба урадити и у Републици Српској, односно БиХ, и у Црној Гори.
Наглашава да се оно у шта су се они увјерили поклапа са оним што су видјели амерички љекари код својих ветерана, те су упозоравали на опасност кориштења оружја са осиромашеним уранијумом чији полураспад траје 4,5 милијарде година.
Она тврди да су они, који су то радили, веома добро знали шта раде и да ту случајност не постоји.
– Само људи који никада нису лијечили онколошког болесника који се никада нису бавили клиником, и људи који добијају велике пензије од УН могу тврдити да бомбардовање нема никакве везе са малигним обољењима. Они су вјероватно то исто говорили Ирачанима и Кувајћанима којима су бомбардовали нуклеарне реакторе и онима који нису прошли поред Медицинског факултета – рекла је Грујичићева.
у Источном Сарајеву се одржава округли сто о теми „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“.