Слободан Милошевић написао је уочи смрти, 10. марта 2006. године писмо амбасади Русије и шефу дипломатије Сергеју Лаврову.
У писму на четири стране, од којих је само прва написана на енглеском, а остале три на српском језику, Милошевић моли руску амбасаду у Хагу да га проследи руском министру иностраних послова.
– Сматрам да је упорно настојање да ми се ускрати лечење првенствено мотивисано страхом да би пажљивом стручном анализом били откривени активни намерни поступци урушавања мог здравља све ово време, а који се не би могли сакрити од руских стручњака.
И Милошевић износи један пример:
– Из документа који су ми достављени 7. марта види се да су 12. јануара у мојој крви пронашли изузетно јак лек који се користи за лечење лепре и туберкулозе. Иако никакав антибиотик нисам користио свих ових пет година у њиховом затвору, нити сам имао било какву инфективну болест… У сваком случају, они ми убацују лек за лепру, сигурно не могу да ме лече, ни они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају, такође – написао је Милошевић у писму.
– Ја се, поштована господо, осећам веома лоше. Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком ОУН.