Милош Обилић је терориста, Срби су криви за све: Чему би Хаг да учи нашу децу?

Убрзани курс прекрајања историје покушаће да нам одржи Хашки трибунал лансирањем програма „Водич за наставнике историје – како користити архивску грађу Међународног кривичног суда за Југославију и Механизам у подучавању историје сукоба из 1990-их“.

Прилично дугачак назив за један једини задатак, који се, барем према речима саговорника РТ Балкан адвоката Горана Петронијевића, може свести на доказивање да „није кажњиво убијати Србе“.

Зато и не чуди што на сајту Механизма за кривичне санкције за бившу Југославију пише да је овај водич представљен – „са задовољством“.

„Иницијативе као што је Водич за наставнике историје омогућавају људима да приступе јавној судској евиденцији ових институција и боље разумеју њихов рад и доприносе који су дали. Оно што је најважније, овај водич ће такође омогућити едукаторима да поделе знање са својим ученицима и да им помогну у обликовању начина на који уче о сукобима. На тај начин може постати веома моћно оруђе“, тврди судија Грасијела Гати Сантана, председница Механизма.

Да је реч о прилично моћном оруђу, нема никакве сумње. Да ли је, међутим оно поново, као и углавном све остало што је раније долазило од Хашког суда – усмерено против Срба?

И какав би допринос образовању српске деце могао да да један овакав приручник, поготово у тренутку када Срби, судећи бар на основу покретања програма „Учење о геноциду почињеном над Србима“ који је акредитовао Музеј жртава геноцида, почињу да коначно освешћују мученичку историју свог народа и претрпљене неправде?

„Наше школе то не смеју да прихвате, јер ће у хашким архивима наћи и да је Милош Обилић био терориста. Има ту таквих ствари које су толико апсурдне да су смешне. Знате ли ви да је мене тужилац изненађено питао: ‘Зар Бањалука није у Србији’? У сред претреса! Замислите ви то! А онда му ја одговорим: ‘Уважени колега, јако би ми било драго да је ваша неинформисаност, уствари само провиђење'“, илуструје Петронијевић колико Хаг и историја (а и географија) имају везе једно с другим.

За овог адвоката, који је иначе радио као бранилац у Хашком суду Радована Караџића и Веселина Шљиванчанина, издавање Хашког приручника није „ништа ново“.

„Један од скривених циљева оснивања Хашког трибунала била је управо промена историје и историјских чињеница. Јер ако узмете сваку пресуду коју су они донели, у уводном делу, постоји нешто што они зову ‘контекст’, а где се на врло специфичан начин искривљује историја, да би се показала оправданост оптужбе“, објашњава саговорник РТ Балкан.

То је све, како он каже, наставак „антисрпског и непринципијелног деловања Хашког суда“ кроз рад рад Механизма међународног кривичног суда који је наследник некадашњег трибунала.

„Они константно раде на томе, да све те своје лажи које су претворене у судске пресуде и које треба да постигну валидацију силом постигнутог стања на терену, сада убаце у историју, јер им је мало што је то у пресуди. Али, сада цео свет, односно 80 одсто људи који се баве међународним правом, схвата да су то фалсификоване чињенице, да нису утврђене, већ да је суд само потврдио оно што је тужилац написао, јер је то било потребно“, наглашава Петронијевић.

Да је заправо Хаг починио „ратни злочин“ над истином и да сценарио онога што се дешавало у судницама у Холандији није исписиван ни у сукобима у бившој Југославији, а ни током самих процеса, одавно су показале и депеше „Викиликса“.

Откриле су да се у том трибуналу није бранио интерес жртва балканских конфликта, већ интерес далеко „крупнијих играча“.

Теодор Мерон, који је био председник Хашког суда у време док су се доносиле пресуде којима је утврђивана подобна истина, у депешама је означен као заштићени извор, односно доушник и сарадник америчких дипломата.

С њима се, на пример, консултовао о начину на који треба да руководи суђењем Слободану Милошевићу, али и проверавао да ли „аминују“ садржину редовног извештаја о раду Трибунала који ће поднети Савету безбедности.

И саме америчке дипломате задужене за њега, како су депеше „Викиликса“ показале, писале су да су „његове иницијативе, приоритети и бриге усклађени су са размишљањем Владе Сједињених Држава“.

„Историја“ којом би Хаг едуковао децу бивше Југославије, директно је, дакле исписана у интересу САД, које су такође биле једна од сукобљених страна у рату на овим просторима.

Зар није кажњиво убијати Србе?

Петронијевић за РТ Балкан подсећа да је један од прокламованих циљева за оснивање Хашког трибунала био кажњавање свих починилаца кривичних дела нарушавања ратног хуманитарног права.

„То би значило да сви они који су, без обзира на националност, на веру, и на то којој војсци припадају, изложени истрагама и на крају и суђењима. Показало се, међутим, да су они углавном и фактички искључиво прогонили Србе. Погледајте колико је муслимана осуђено, колико је Хрвата осуђено. А страдало је 30.000 Срба! Па ко их је побио? Јесу ли Срби сами себе убили! Па, то је апсурд“, резигниран је наш саговорник.

Други циљ оснивања Хашког суда, како додаје, било је стварање услова за помирење, а „нити су се они принципијелно бавили откривањем и кажњавањем извршилаца, нити је дошло до помирења“.

„Заправо су то били само прокламовани циљеви, да би се људи упецали на то. А стварни циљеви били су они који се не виде и не говоре, а који произлазе из рада трибунала. Један од њих био је пребацивање одговорности на Србе за стратегију разбијања бивше Југославије изазивањем сукоба коју су иначе спроводили САД, Немачка и Ватикан. Да се не виде они као актери и иницијатори сукоба, већ да то буду Срби. А то је главни разлог због кога су Срби лоши момци. Сви остали су жртве, ми смо убице и злочинци, а наше жртве не постоје“, илуструје Петронијевић.

То су, како он каже, наравоученија „парасудских процеса“ који се воде пред Хашким трибуналом.

„На овако ровитом терену иступате са једном премисом која је произашла као резултат тих судских поступака, да Србе убијати није кажњиво“, истиче саговорник РТ Балкан.

Уз то, други стварни циљ оснивања Хашког суда је, како додаје, прекрајање историје.

„Први циљ су постигли јер сви већ мисле да су Срби криви за све. За све је крив Милошевић, за све је крив Караџић, Младић…И за Косово, а не само за Хрватску и Босну. Сада се прелази на другу фазу која представља убацивање у историјске чињенице. Схватили су, дакле, да им није довољно да оставе траг кроз документе и пресуде које су остале тамо, јер неко ће на крају доћи да та документа чита. А ако узме да их чита онда ће видети да та пресуда није тачна. Зато они хоће да обезбеде неку врсту сугестивно искривљеног мишљења као у ‘контекстима’ пресуда, и они ће од тога писати историју. Дакле, Хашки трибунал завршава свој рад писањем историје“, наглашава Петронијевић.

Он, међутим, подсећа да је Србија донела одлуку да се за одређене предмете, попут историје, уџбеници искључиво могу штампати у Србији.

„Велика је ствар да у српским уџбеницима историје такве ствари не би смеле да се нађу. Али, друга је ствар што ће српски национални корпус и деца у Хрватској и Босни морати то да уче“, закључује Петровић.