МИЛОЈКО АРСИЋ: Србија међу најспорије растућим привредама у региону

ИСКРА на Фејсбуку

Милојко Арсић (Фото: stanjestvari.com)

Професор Милојко Арсић је оценио да се актуелна власт служи разним манипулацијама, а понекад користи и нетачне податке и да методолошки исправно поређење Србије само са сличним земљама и у истим временским периодима

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић оценио је да Србија није лидер међу земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) по брзини привредног раста, већ је једна од најспорије растућих привреда.

Он је у ауторском тексту у НИН-у навео да је кумулативан раст бруто домаћег производа (БДП) Србије од 2012. године до 2018. од када је актуелни режим на власти износио 13,4 одсто или у просеку 2,1 одсто годишње.

„Земље ЦИЕ су у периоду од 2012. године до 2018. оствариле раст у просеку од 20,3 одсто, годишње 3,1 одсто, а земље западног Балкана 17,2 одсто или 2,7 одсто годишње“, навео је Арсић.

Истакао је да је од 16 земаља ЦИЕ у том периоду само Хрватска имала спорији раст од Србије.

Арсић је оценио да се актуелна власт служи разним манипулацијама, а понекад користи и нетачне податке и да методолошки исправно поређење Србије само са сличним земљама и у истим временским периодима.

„Неоправдано је да се као успех наводи то што Србија има бржи раст од Немачке или Швајцарске јер високо развијене зеље имају ниже стопе раста, али њихов проценат раста има већу ‘тежину’, раст зарада од два одсто у Немачкој повећава примања за 48 евра, колико и раст зарада у Србији од 10,3 одсто“, навео је Арсић.

Основни разлог за слабији привредни раст Србије у односу на друге земље је, како је навео Арсић, то што је створен привредни систем који је повољан за стране инвеститоре и домаћа предузећа, блиска власти, док се остали домаћи привредници суочавају са бирократским баријерама, неравноправним условима и разним врстама притисака.

Арсић је истакао да као образложење за ниске стопе раста у периоду њихове владавине представници актуелног режима наводе да су наследили тешко стање у привреди, да су морали да спроводе фискалну консолидацију, као и да је основица за раст висока.

„Тачно је да је наслеђено стање у привреди средином 2012. године било проблематично, али је било знатно боље од стања које је Демократска опозиција Србије (ДОС) наследила 2001. године“, оценио је Арсић.

Одговорност власти СНС је, како је рекао, што фискална консолидација није спроведена одмах, након преузимања власти као што је учинила Влада Зорана Ђинђића, почетком 2001. већ је одлагана две године како би непопуларне мере биле примењене тек након што је учвршћена власт.

Да би се поткрепила тврдња да привреда Србије после 2012. године остварује вишеструко бржи раст него пре те године актуелна власт, према речима Арсића, пореди стопу раста у некој години са падом БДП-а 2009. године”.

„Поређење кретања БДП-а из периода експанзије светске и европске привреде са кретањем у години када је глобална економска криза била на врхунцу методолошки је погрешно, а политички манипулативно“, оценио је Арсић.

Актуелна власт, како је навео, игнорише чињеницу да је Србија 2009. године имала боље резултате од просека земаља ЦИЕ и целе Европе јер је БДП пао у Србији за 2,7 (председник Србије Александар Вучић тврди да је пад био 3,1 одсто), док је исте године просечан пад у европским земљама износио 4,8 одсто, а у земљама ЦИЕ још више.

Бета, 1. 8. 2019

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.