Михаило Меденица: Не опраштам сузе детиње са заветне светиње!
Михаило Меденица (фото: in4s)
Не опраштам сузе детиње са заветне светиње!
Те малене Дечане, Самодреже, Грачанице,
живе плаштанице…
Не опраштам, откуд ми толко милошти
да не клекнем пред живе мошти…
Да не целивам колевку у коју је мајка повила
тек рођеног свеца,
да не замолим да ме исповеде и причесте деца…
Деца чији крст не могу ни догледати овако бедан, срамоте,
ходочасници живота вазда пречицама преко Голготе…
Чобанчићи без стада а вазда за стадом- чувају светињу,
како да опростим сузу детињу..?
Како да опростим себи што старим, нижем дане,
зар ја да трошим живот а њима шта остане…
И те мрве са мојега гордог и недостојног стола
сакупиће да поделе на пола, још пола, и пола…
За нас, да се окрепимо, они су свикли гладни,
за нас што их сити заборавимо, бедни и јадни…
За нас што не схватамо ко су игуманије и игумани манастира,
шачица мањих од псалтира…
За нас којима чувају светињу, чувају сузу детињу,
исплачу се да се умијемо, окренемо и одемо…
И не маре што не старе, што летине шкрто рађају дане,
нека их је за нас и превише, а њима шта остане…
Не маре што су се сванућа нагледали с распећа,
што су им разбрајалице колико за родом гори свећа…
Не маре, то су иконостаси,
највећи мали горостаси…
Тек по ожиљцима знају да су одрасли,
ране живе- ожиљци срасли…
Научили да броје збрајајући калемове жица и опела,
научили рачун збрајајући где горе села…
Најдивнији манастири
кад сузна припрата иза мајке провири…
Кад испод стреха и кабаница
окице рашири мала Грачаница…
Када те узму за руку да им с највиших распећа
дохватиш јутра,
а ми ништавни већ јуче растрошили њихово сутра…
Па, опет неуморно у чобанију да чувају светињу,
како да одпростим сузу детињу…
Знам да не плачу од боли, за друго не знају,
но што никад да остаре- вазда млади трају…
Ми старимо, кафански подраних душа и блуза,
но шта ћемо кад песма сврши, а на светињи не буде више
дечијих чуварсуза?!
Не праштам сузе детиње са заветне светиње!
Заборавим ли их Господе- заборавии ме, шта да памтиш,
дабогда те не видео рају где ми у воштаници светињом пламтиш!
