МИГРАНТИ ПРОЛАЗЕ „ИСПОД РАДАРА“: Да ли ће затварање немачких граница повећати број избеглих код нас?

Оне су уродиле плодом, те по суботичким улицама и околним насељима миграната нема, а могу се видети само они који на различите начине покушавају да пређу државну међу са Мађарском.

Како за „Новости“ објашњавају надлежни, мере ниједног тренутка нису прекинуте:

– С обзиром на то да је Прихватни центар привремено затворен, не постоји ниједан законски основ да мигранти бораве на простору Суботице и они који се ту затекну, углавном особе у транзиту и они који покушавају истог дана да пређу границу, одмах буду ухапшени и спроведени до прекршајног суда или у притвор – објашњава Бојан Шоралов, начелник Севернобачког округа. – Од јула до сада, по Закону о странцима, приведено је 78 људи, од тога пет жена и исто толико малолетника. По Закону о граничној контроли, у Прекршајни суд је приведена 141 особа, од тога девет жена и 18 малолетника. Њима су изречене новчане или казне затвора уколико не могу да плате, и потом бивају траспортовани у прихватне центре на југу Србије.

Полицијска управа у Суботици активно ради на проналажењу кријумчара, а контролишу и возила.

– Пре неколико дана ухапшена су два кријумчара из Туниса и Турске, који су превозили осморо миграната – подсећа наш саговорник. – Од најава да су појачане контроле граница у европским земљама, почела је и појачана контрола граничних прелаза са Бугарском и Македонијом, одакле долази највише људи. Пореклом су из Сирије, Авганистана, Турске, Марока и Бангладеша. У томе нам помаже „Фронтекс“ а појачане контроле су за 70 одсто смањиле њихово присуство на територији Србије. Како ће се оне одразити када почну да делују мере европских земаља нико не може сада да каже, али верујемо да ће бити као и досад.

За разлику од прошле јесени, када су се рафали орили Маковом седмицом и шумом на самој мађарској граници, ситуација у граду је сада мирна. Групе миграната нису уочљиве, а уколико их и има, онда се крећу у тишини и током ноћи.

– Виђамо кола да возе ка шуми, али далеко ређе него пре. Наводно су променили руту, па иду ка граници са Републиком Српском и на Дрину, овде ретко долазе. Не иду по продавницама, не спавају по кућама, премда је недавно био пожар у шуми и причају да су га изазвали мигранти. У шуми их сигурно има, али ни близу као пре годину дана. После дужег времена осећамо се безбедно – каже нам Милан В. са Макове седмице.

Да то што мигранте не виђамо тако често на улицама и путевима не значи да су престали да користе руту преко наше земље, потврђује Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Према њиховим подацима, кроз Србију је од почетка године прошло више од 40.000 људи, а у сваком тренутку их има између 3.000 и 4.000 у земљи.

– Не видимо их јер је две трећине центара за прихват затворено, па су они или у приватном смештају или у рукама кријумчара, пролазе брзо и испод радара – каже Ђуровић.

Потврђује да велики део иде преко Дрине и РС ка ЕУ, али, како каже, опет се повећава и број оних који се крећу ка Мађарској. Дуж српско-мађарске границе више од половине, па чак и две трећине, не успе да прође даље. Мађарске власти их врате у Србију.

– Али, ти људи не остају сада напољу, нису нам видљиви, миграције су много брже и много ризичније – објашњава Ђуровић, наводећи примере разних саобраћајних несрећа и утапања, али и станова по градовима, тзв. штекова, у којима кријумчари држе људе, неретко их уцењујући да би наставили даље.

Ђуровић сматра да би требало опет отворити центре тамо где је видљива миграција, јер је само тако могућа каква-таква контрола, а одласци људи у ЕУ, без обзира на све рестриктивне мере, неће престати, већ ће само прећи у илегалне токове. Балканска рута је и даље једна од највећих.

– Немачка је најновијим привременим контролама на свим границама послала, пре свега, поруку Аустријанцима, Чесима и Италијанима, да неће толерисати мигранте који преко њих долазе као „туристи“, и да и ове земље морају да појачају надзор, иначе ће се успоравати друмски саобраћај и трпети економија – објашњава наш саговорник.

Стационарне и мобилне граничне полиције постојаће у наредних пола године на свим немачким границама и моћи ће да одбију особама улазак у ову земљу. Ђуровић верује да је акција усмерена за унутрашњо – политичке сврхе, као одговор на бројне инциденте и растућу десницу.

Људи којима се одбије улаз, међутим, неће бити враћани у Србију, јер би било веома тешко доказати да су преко наше земље ушли у Унију. То, међутим, не значи да они који стигну довде, неко време код нас неће бити и блокирани, ако не буду могли даље. Пред Србијом је неизвесна зима.

Албанци масовно траже азил у ЕУ

ПОСЛЕДЊИ извештај Европске агенције за азил показао је да тражилаца азила има и са Балкана, а међу њима су најбројнији они из Албаније и косовски Албанци. Ови први поднели су за првих шест месеци 3.778 захтева, а ови други 3.375.

Следе грађани Северне Македоније са 1.872 захтева, Србије са 1.660, БиХ са 750 и Црне Горе са 182. Немачка је примила петину захтева мање, а Италија за трећину више него лане. Стопа признања азила за албанске држављане не прелази три одсто. Истовремено, молбе Сиријаца (71.000) порасле су за седам одсто у односу на исти период у 2023.

– Претпостављам да становници Косова сада чешће подносе захтеве за азил због безвизног режима који су добили. Сигурно је да ту има и економске миграције, али и прогона, међукланског или оног припадника ЛГБТ заједнице. Што се тиче Албаније, они имају дугогодишњу велику миграцију, махом у Велику Британију, али се она сада преусмерава и на земље ЕУ. Они који буду враћани у поступку реадмисије, а дошли су са Косова, вероватно ће тамо и бити послати, а не као раније, на територију централне Србије – каже Ђуровић.