За само 48 осам сати нестали су векови. У жељи да се затру српски корени огарављена је Богородица Љевишка, спаљени Призренска богословија и Храм Светог Ђорђа, Црква Христа Спаса и конак манастира Светих архангела код Призрена. Миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, а није поштеђен био ни манастир Девич надомак централне Србије.
Осведочени зликовци и терористи из дреничког краја прекопали су гроб Светог Јоаникија Девичког, а све са жељом да се Срби никада више овде не врате. У Приштини је запаљена Црква Светог Николе, а у Подујеву, пред руљом насилника, поломљен је крст на куполи Цркве Светог Андреја Првозваног. У два дана, када је и буквално горело Косово и Метохија, оскрнављено је или потупно уништено 35 цркава и манастира, а нестало је или оштећено више од десет хиљада вредних фресака, икона, путира, али и много других црквених реликвија.
Организовани погром и терор над Србима није поштедео ни житеље Косова Поља, Обилића, Племетине, Липљана, Урошевца, Ђаковице, Гњилана…. По други пут из својих домова морали су да беже и Срби из Белог Поља код Пећи, где су поново у пламену нестале све повратничке куће.
Истина о мартовском погрому су накнадно потврдили и припадници Унмика и Кфора. Портпарол Унмика Нериџ Синг изјавио је да су албанска деца била под притиском албанских медија и политичара да оптуже Србе из суседног села Зупче за смрт другара са којима су се играли. Портпарол Унмика Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба и оценио да је албанско насиље било планирано.
Командант Кфора генерал Вирџил Пекет потврдио је да су нереди на Косову врло добро организовани. Италијански генерал Алберто Примисери, командант мултинационалне бригаде Југозапад, изјавио је да су Албанци имали спремљен план да опустоше Косово од Срба.
Командант јужног крила НАТО адмирал Грегори Џонсон оценио је да је масовно насиље на Косову – етничко чишћење.
– Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика, лицемерна лаж. Оно што се дешава на Косову је погром једног народа и његове историје – изјавио је тада он.
СРУШЕНЕ И ЗАПАЉЕНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
1. Манастир Девич, Србица, 1434.
2. Манастир Светих арханђела,
Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа,
Призрен, 1887.
4. Црква Ваведења,
Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе,
Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице,
Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша,
Урошевац, 1933.
8. Црква Богородице Љевишке,
Призрен, 1306/1307.
9. Црква Светог Николе (Тутића),
Призрен, 1331/1332.
10. Црква Светог Спаса,
Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења – Свете недеље
(Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве,
Косовска Митровица, 1896.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.
15. Црква Светог Николе,
Косово Поље, 1940.
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922.
17. Црква Светог Пантелејмона,
Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача,
Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље,
Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље,
Брњачa, Ораховац, 1852.
21. Црква Светог Лазара,
Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије,
Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече,
Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије,
Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла,
Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице,
Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона,
Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине,
Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834.
31. Црква Рођења Богородице,
Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929.
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872.
35. Зграда Владичанског двора,
Призрен, XX век