МАРШ ПРОТИВ МОНСАНТА: Ништа није вредно да дозволимо ГМО

Србија треба да буде слободна од генетички модификованих производа, због здравља наше деце и потомства, јер ништа није вредно угрожавања људског здравља. Чак ни улазак у Светску трговинску организацију, па и у Европску унију, чији је то услов да се постане земља чланица.

Овако најављује суботњи протест „За Србију без ГМО – Марш против Монсанта“, на Тргу републике у 11 часова, Данило Тврдишић из Удружења „Здрава Србија.“ Како каже, то је протест због угрожавања здравствене и прехрамбене безбедности грађана Србије, кроз притисак наше земље да либерализује законодавну регулативу и одобри промет ГМО производа.

– Наша земља има рестриктиван Закон о ГМО, а желе да га мењају под изговором уласка Србије у ЕУ – казао је Тврдишић. – Постоје истраживања која су показала да ГМО храна има далекосежне негативне последице по људско здравље и еко-систем, али и по домаћу производњу.

Уз подршку удружења „Здрава Србија“ и „Ко нам трује децу“, главни организатор протеста је Друштво српских домаћина. Према речима њиховог председника, агроекономисте Миладина Шеварлића, општине у Србији, њих 136, прихватиле су декларацију против ГМО. То значи да више од 80 одсто општина у нашој земљи не жели промет, продају и прераду производа од ГМО.

– Тражили смо и направили кровну декларацију да се распише референдум са питањем грађанима да ли су за или против увоза, промета и прераде производа од ГМО – објашњава професор Шеварлић. – Влада Србије је одбила предлог да се грађани питају за ГМО. У првој фази, тераће нас да дозволимо само промет производа ГМО, а касније ће то бити и узгој. Уколико и дође до промене закона, Србија ће морати да откупљује лиценце за генетички модификоване организме и да плаћа сваке године апанажу за све хектаре које буде засејавала различитим културама.

Сваке треће суботе у мају месецу, широм света, организују се протести против „Монсанта“. Како истиче Шеварлић, то ће бити и ове године, иако је „Монсанто“ продао портфолио прве методологије генетске модификације немачком „Бајеру“.

– Они су то урадили када су обезбедили откуп нове методологије за ГМО, за коју „Монсанто“ тврди да испуњава четири предности у односу на стару методологију коју су продали – истиче Шеварлић. – Иначе, Србија је други извозник у Европи соје која није ГМО. И једина у Европи која може сојом да задовољи све потребе сопственог сточарства. У свету смо девети по извозу кукуруза. Уместо да то прерадимо у концентровану сточну храну и упослимо наше фарме да производимо стоку која није храњена ГМО храном, и пласирамо такве производе, по много већој економској цени, ми ћемо да се бавимо ГМО производима.

УВОЗНИЧКИ ЛОБИ

У Србији је, каже Шеварлић, изузетно јак увознички лоби, па наша декларација на роби у ринфузи, нема порекло.

– Да то постоји, питам се да ли би грађани у хипермаркетима, које у Србији држе странци, куповали месо, батаке, крменадле и увозне сировине, ако би стајало да су пореклом из земаља где је дозвољена генетички модификована сировина у исхрани животиња. Вероватно би само куповали домаће. Уз то, уколико изменимо закон о ГМО, Србија ће бити угрожена и као значајан произвођач семенске робе. Ми смо земља која има сопствену производњу семена. Имали смо и механизацију, технологију и хемикалије, једноставно, затворен циклус, који ретко ко има. Наша земља је захваљујући сопственом семену преживела санкције више од четири године. Да нисмо имали чиме земљу да засејемо, јели бисмо корење.