Потпредседник СПС и историчар Предраг Марковић изјавио је данас да би покретање унутрашњег дијалога о КиМ требало да буде почетак заузимања искреног става или више ставова о том питању и поручио да је прво потребно објаснити шта је могуће и дозвољено урадити, а шта не.
Говорећи за РТС о решењу за Косово из угла историчара, Марковић је рекао да је то „јединствена ситуација“, која захтева „необично решење“ и решавање појединих питања на флексибилан и другачији начин од „свега што смо до сада видели“.
„До сада смо избегавали да се суочимо са том највећом траумом наше нове историје, претњом губитка Косова. Морамо да објаснимо прво у оквиру политичких и интелектуалних елита, а онда и шире, шта је на столу, које су могућности, шта је реално, шта може да се уради, шта морамо, а шта не смемо да урадимо. То је једна танка линија око које морају да се договоре политичари, научници, привредници итд“, рекао је он.
Према његовим речима, Србија никада није покушала да „рационално поређа по столу могућности“ које су пред њом, од којих су неке врло горке, а неке су боље.
Марковић је оценио и да је „интересантан“ став лидера Социјалдемократске партије Србије Расима Љајића да Србија треба да уради све сем да формално призна столицу Косова у УН, али упозорава да проблем са Унеском не може да се реши једноставним укључивањем Косова у ту организацију јер косовске власти нису у стању да чувају српске цркве.
Последњи пут кад су косовске власти имали додир са српским цркавама, они су их палили 2004. године, подсетио је Марковић.
Према његовим речима, проблем Косова не може да се реши једноставно и једним потезом.
„Ми настављамо да живимо поред њих, са њима, то је као компликован развод са тешким имовинским испреплетеним интересима у земљи. Шта год да урадимо, ми ћемо годинама са Албанцима имати разне невоље и муке“, рекао је Марковић.
Коментаришући то што је Србија изгубила по питању статуса Косова подршку савезника из два светска рата, Марковић сматра да ће их то скупи коштати.
„То што су нас издали на крају ће им се обити о главу“, оценио је Марковић.
Упитан како се то питање може решити и да ли је било сличних ситуација у историји, Марковић је рекао да није.
„То је јединствена ситуација и решење ће морати да буде неко необично решење. Значи питање суверенитета, граница, брига о културним установама, мораће да се решавају на неке начине који ће бити флексибилни, другачији од свега што смо до сада видели“, рекао је он.
Подсетио је и да је књижевник Добрица Ћосић први покренуо питање праведног решења у односу Срба и Албанаца, али да га тада нико није слушао.
„У међувремну су ствари ескалирале. Оно што би Албанци певајући прихватили 1989. године, сада је њима премало“, закључио је Марковић.