Председник Праве Црне Горе Марко Милачић осврнуо се на петнаест година од самопроглашене независности тзв. Косова:
Кажу да се данас обиљежава петнаест година независности Косова. Прошли су Косовом и Метохијом кроз историју многи окупатори, задржавали се много дуже од петнаест година, неки су чак обиљежавали пет векова независности од Србије. И свима је једно било исто – изгубили су!
Шта је петнаест година за Пећку патријаршију – ситница!
Шта је петнаест година за Дечане – дјечија игра!
Шта је петнаест година за Грачаницу – ништа!
Ако је ико у историји научио да су окупатори пролазни а слобода вјечна, онда је то Призрен. Начекао се вијековима и увијек дочекао своји свога и овог пута ће. Када нам ова истина зазвучи немогуће, једино тада ћемо стварно изгубити Косово и Метохију.
Што уопште значи независно Косово? Не значи ништа осим бусања ситних отимача који се уздају у милост оних крупнијих који их тренутно штите. Косово је данас једино независно од правде и међународног права. Независно од скрупула, зависно од дроге, независно од достојанства, зависно од моћника, независно од интегритета, зависно од силе.
Петнаест година чега?
Умишљене независности, која се темељи на филозофији препродаје бубрега, шверцу свега и свачега и клечању пред бијелосветским умишљеним моћницима.
Петнаест година чега?
Јефтине преваре која је за кратко упалила и која се данас у Приштини слави.
Чија је Грачаница, тога је и Косово! Она је поседовни лист Косова и Метохије. Све док постоји поседовни лист, постоји и решење. Нагледала се Грачаница и Харадинаја и Тачија и Куртија кроз историју. Заправо, оваки јој дођу као тренутак у историјском континуитету борбе за слободу и постојање. Чији су Дечани, тога је и Косово и Метохија.
Увијек је тако са највећим светињама, јер су оне тамо гдје је најтеже и тамо је највеће искушење – Косово и Метохија, Цетиње, Кијев. Како неће бити најтеже и увијек тешко тамо гдје је Пећка патријаршија, мјесто рођења нашег народа?!
Приштина данас слави петнаест година ничега, а Пећка патријаршија шесто седамдесет седам година свега. Шта данас слави званична Приштина све са званичним представником Црне Горе на прослави? Славе оно чега се пристојан човек стиди, славе тренутни тријумф и тренутну отимачину којој тепају државом, а заправо само проширено двориште неколико туђих војних база и неколико шверцерских рута.
Учимо од Његоша:
„Отворте се, витешке гробнице,
сама славо, само прибјежиште
ево зоре на ваше брегове.“
Учимо од дјеце Ораховца како се чува завјет и како се воли наше заједничко родно мјесто.
За Стање ствари приредила: Соња Ракочевић