МАНАСТИР МИЛЕШЕВА: Зашто се огроман крст појавио на ветрометини изнад српске светиње

Манастир Милешева, велика лавра Светог Саве и Белог анђела, поводом осам векова постојања добио је важно знамење. Часни крст тежак готово четири тоне, висок 11 метара, постављен је на брду изнад светиње. Владика милешевски Атанасије у ексклузивном интервјуу за Спутњик открива зашто је ово знамење постављено баш на том месту.

Уз српску тробојку, која се вијори са врха Титеровац на обронцима Златара, на око 950 метара надморске висине, од сада је и Часни крст, изнад манастира Милешева, средњовековне светиње из прве половине 13. века.

Часни крст од четири тоне изнад Милешеве

Епископ милешевски Атанасије за Спутњик открива да није реч о обичном брду. На обе стране реке Милешевке и дан данас се налазе испоснице, у њима су вековима монаси посвећивали молитве, разговарали са богом.

„Они су баш на том месту наставили апостолску службу, као и апостоли, оставили све од овога света и пошли за Христом да би себе потпуно њему посветили. Дакле, вековима је то брдо претварано у уздарије Богу, у љубави. Тај простор је сав монашки, манастир Милешева, храм Вазнесења Господњег напуњени су молитвом, светошћу. Сва та котлина, сва тај простор напуњен је молитвом и светошћу, све је то уздарје Богу. Било је природно да се као плод свега тога, на тој ветрометини, на брду, појави овај крст“, каже владика Атанасије.

Он додаје да крст није било какав знак, да се најважнији, најсудбоноснији догађај у историји човечанства, догодио на крсту, на њему је Син божји показао своју љубав према нама, постао присутан у животу људи.

„Принео је себе на жртву за нас, да би нас поправио, исправио, да би победио наше непријатеље. Победио је сатану, победио смрт, охрабрио нас и привео оцу небеском, очистио нас од греха. Све се то догодило на том знаку. Крст Хистов је израз љубави божије и подсетник на њу. Бог нас је удостојио да принесемо нешто као наше уздарје, да узвратимо тако што ћемо тај симбол направити од метала, да би смо се непрестално подсећали на љубав божју и на то судбоносно историјско дело. Крст има облик загрљаја, Христос шири руке, он нас и даље грли“, истиче владика милешевски.

Осам векова велике светиње

Он додаје да се дуго размишљало како у условима епидемије и другим тешкоћама прославити осам векова велике светиње. Закључили су да је најприродније љубав према манастиру изразити постављањем крста који ће подсећати на љубав божју и који ће истовремено бити плод љубави.

„Хтели смо да посведочимо да заиста јесмо у љубави божијој, да има божије силе у нама. Сазвали смо све, оне који припадају цркви, оне који су јој близу са овог простора и шире, из свих делова и живота Србије. То и јесте природа крста и љубави божије, то је саборна сила, тако да је и сам начин израде крста био крстолик“ истиче.

Владика је, каже, захвалан Господу што је све који су учествовали у овом подухвату удостојио да у тешко време буду на висини свог хришћанског имена. У овом ни мало лаком послу, прво су помогли припадници Министарства унутрашњих послова.

Полиција и војска у акцији

Прошле године осам дана једна хеликоптерска јединица МУП-а утврђивала је постоље на обронцима Златара, а најзахтевнији посао око постављања завршили су припадници РВ и ПВО Војске Србије.

Команданту, генерал-потпуковнику Душку Жарковићу владика је уручио високо одликовање Епархије милешевске, Орден Белог Анђела Првог степена, док је 890. мешовитој хеликоптерској ескадрили Пегази РВ и ПВО Војске Србије доделио Орден Белог Анђела другог степена.

„Без њих не би смо могли крст изнети горе. Тако је то у сабором деловању, свако допринесе у оном у чему највише може. Све време смо били у молитви, а посебно радује што је пријепољска омладина била присупна у том саборном делу. Они су радили физичке послове, ту су и они који се баве уметношћу, „Џип комерц“, једна фирма из Београда, они су допринели у прављењу и склапању крста“.

Тек ће да засија

Ново знамење Милешеве направљено је од челика, крст је пресвучен цинком, светлеће ноћу. Остали су још мањи допунски радови око осветљења, а саговорник Спутњика каже да ће и то ускоро бити завршено.

„Највише нас радује управо изглед крста, он светли, подсећа на раширене руке Христове које сведоче о Божјој љубави. Кад гледамо узбрдо горе, посматрамо како шири светлост, веома интимно доживаљавамо да бог грли цео наш град, не само манастир, већ и Пријепоље и даље, јер се и издалека види. Срећни смо, срце нам је на месту, потпуно смо убеђени да смо урадили нешто богоугодно и човекољубиво“.

Владика додаје да је било више уметничких решења изгледа крста, али да су се одлучили за оно које је могуће видети у храмовима у Русији, али и нашим светињама на Косову и Метохији.