„МАЈКУ ВАМ ДЕЧИЈУ, НЕЋЕТЕ ВИ ДА ГИНЕТЕ, ЈА ЋУ“: Речи хероја Миленка Павловића који је свесно отишао у смрт не смеју да се забораве

– ДАНИМА и ноћима смо мој побратим пуковник пилот Миленко Павловић током НАТО Бомбардовања СРЈ 1999. године водили дуге разоворе и договорили се да је најважније да сачувамо људе. Када је тог дана 4. маја извукао младог пилота из кокпита уз речи „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“, био је потпуно сигуран да иде у смрт, преломио је претходних дана… Сигуран сам да би без размишљања то данас урадио поново, он је био више од хероја, он је једна надљудска величина, једна легенда
Овако о свом побратиму, са којим је прошао све, од гимназијских дана, преко Војне академије, до ратишта 90-тих и бомбардовања 1999. године, сведочи бивши пилот и инструктор наџвучних авиона Бориша Мандић.

Миленко Павловић (40) је био командант 204. ловачког пука Војске Југославије, а погинуо је у авиону „миг 29“ на небу изнад Ваљева у борби са вишеструко надмоћнијим противником, ескадрилом Нато авиона.

Павловић је тог дана од свог заменика у тренутку наређења о полетању на авионе НАТО-а тражио да по сваку цену и да задржи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом. Тада је пришао авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ Извукао је из кокпита младог пилота и одлетео пут родног краја….

О данима који су претходили томе, са болом, али нескирвеним поносом прича његов ратни друг, побратим и колега Бориша Мандић.

– Туга за Миленком ни дан данас није престала. Данима смо са побратимом причали само о томе како морамо да сачвамо своје људе… Ноћима шетали Батајницом и причали о томе. Верујем да је преломио и донео одлуку. И он и ја смо били свесни да када је пришао авиону и извукао млађег колегу, да се жив неће вратити. Ето таква је величина био Миленко, много више од хероја! За собом је оставио супругу Славицу, једну велику даму и две јабуке, два сина Немању и Срђана – прича Мандић.

Према његовим речима, једна од њихових највећих жеља је да одрже манифестацију Меморијал Пуковника пилота Миленка Павловића на Батајници, где је овај херој и провео свој радни век.

– Желимо да ту манифестацију одржавамо на годишњем нивоу у Миљенкову част, да то буде отворен дан, да могу да дођу сви, и одрасли и деца… Можда неко од омладине и пожели након тога да постане пилот. То је потребно да се не би заборавио ни његов херојски чин, ни св други хероји који су дали живот за ову државу, али за то нам је потребна добра воља и од државе. И не само то, сматрам да би и неку школу требало назавти његовим именом…. Један је од два команданта ловачког пука на целом свету који је погинуо на летачком задтаку, е таква је људинам био Павловић!

Држава је Павловића одликовала Орденом за храброст, а СПЦ је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја за јуначко дело. Рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, завршио војну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару упркос противљењу родитеља да изабере позив пилота. Ваздухопловну академију завршио је у Задру, а командант 204. ловачко-авијацијског пука постао је 1998. године. Иза њега су остали супруга и два сина.