М. Здравковић: Бројне користи за Србију од покретања Турског тока

Поред енергетске стабилности, Србија ће уживати у још неколико важних бенефита проласка овог магистралног гасовода преко њене територије, поручује Милош Здравковић

Проласком „Турског тока“ кроз Србију наша земља уживаће у бројним повластицама, пре свега, добили смо енергетску стабилност, али и могућност да гас добијемо знатно јефтиније, а када крене извоз преко наше земље, убираћемо и зараду од такси, каже за Спутњик енергетичар Милош Здравковић поводом пуштања пробног гаса кроз цеви положене у Србији.

Гас је прошао кроз део „Турског тока“ кроз Србију, тиме је приведен крају један од најзначајнијих пројеката који ојачава економску, али и геостратешку позицију Србије у региону.

Потекао руски гас

Цеви су положене дуж целе дужине магистралног гасовода у дужини од 403 километра, од Зајечара на граници са Бугарском до Хоргоша на граници са Мађарском.

Милош Здравковић за Спутњик каже да су бројни бенефити овог гасовода, али да је највећи енергетска стабилност Србије.

„То је двосмерни гасовод којим гас може да се креће из правца Бугарске ка Мађарској и обрнуто. То је важно због енергетске безбедности, не само наше државе, већ умрежавања целог региона западног Балкана са гасним инсталацијама. Пробни радови су извршени, гасовод је напуњен, и кроз Бугарску и кроз Србију, сада се испитују аутоматика, компресорске станице које су урађене, заправо, у току је и контрола безбедности гасовода“, објашњава Здравковић.

Пун капацитет од јуна

Он међутим напомиње да цео гасовод „Турски ток“ на територији Србије ипак још није изграђен, али додаје да то, ако је судити по темпу досадашњих радова, не треба да нас брине.

„На територији Србије остало је да се уради још једна компресорска станица, она ће сигурно бити завршена до јуна, а потребно је да се заврше и две такве станице на територији Бугарске. Међутим, притисак гаса у цевима које су положене на траси „Турског тока“ је довољно велики да гас може да прође из Бугарске ка Србији и да у Панчеву већ може да се користи за потребе гасне електране, односно за прављење струје и топлотне енергије“, открива нам Здравковић.

Он додаје да преостаје и обиман посао на гасификацији наше земље, у пуном капацитету и Србија и Бугарска моћи ће да користе гас, али и да зарађују више од „Турског тока“, управо када се заврше поменуте компресорске станице. Тада ће „Гаспром“ овом рутом моћи да извози гас и на територију Републике Српске, односно Федерације БиХ и ка Мађарској.

Гас стиже у највеће градове Србије

Здравковић каже да је предвиђено да се у блиској будућности у Србији изгради још пет гасних електрана. Објашњава да су то заправо електране – топлане, које ће бити подигнуте уз највеће индустријске центре Србије.

„У Панчеву ће се производити четири одсто струје укупно произведене у Србији, уз то ће се снабдевати топлотном енергијом рафинерија и сви њени погони. Са пуним капацитетом „Турског тока“ то ће бити могуће урадити у близини Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Када се производи струја, нуспроизвод је топлотна енергија која се користи уз велике индустријске, односно, пословно стамбене центре“, објашњава овај енергетичар.

Здравковић каже да ће, поред енергетске стабилности, Србија уживати у још неколико важних бенефита проласка овог магистралног гасовода преко њене територије.

Јефтинији гас и зарада од такси

„Ми ћемо имати сигурно минимум 40 долара јефтинији гас на хиљаду метара кубних, због транспортних такси које ће наша земља да убира, зато што магистрални гасовод прелази преко наше територије. Бугари су испреговарали са „Гаспромом“ нижу цену гаса за 27 одсто у односу на руту којом су увозили гас из Украјине, како су наши преговарали, за сада ми није познато, али претпостављам да је реч о сличном договору, то је један бенефит, а други је што ће неки људи ту радити, опслуживати гасовод и пратеће објекте“.

Здравковић истиче да је уверен да ће сви послови око „Турског тока“ кроз Србију бити завршени на време, јер су они који су осмислили овај велики пројекат размишљали о свим детаљима, како техничким, тако и политичким. Истиче да је најтежи део посла завршен, а то је било полагање цеви на дну Црног мора.

„Зато су се Руси одлучили да прво заврше „Турски ток“, иако је много мањег капацитета у односу на „Северни ток 2“ који је каснио, јер је Русија предвидела америчко противљење и санкције. Црно море је много дубље него Балтичко, цеви су се полагале на дубини од 2000 метара, а у Балтику су на пар стотина метара дубине“.

На крају разговора за Спутњик Здравковић каже да би убудуће било добро овај важан гасовод називати правим именом, „Турски ток“.

„Појам „Балкански“ измислили су Бугари због својих геостратешких проблема са Турском. Када су одустали од „Јужног тока“ направили су себи проблем, одустали су од много већег гасовода, сада су добили једну цев, па уместо да они Турској продају гас, увозиће га из те земље“.

 

Насловна фотографија: Танјуг/Душан Аничић

 

Извор Спутњик, 25. децембар 2020.