Испоруке оружја тзв. Косову треба тумачити из угла чињенице да је након изласка из ЕУ, Велика Британија чинила све да на безбедносном и војном плану остане присутна у Европи, првенствено на југостику, на Западном Балкану где већ постоје корени минулих конфликата, сматра генерал Митар Ковач.

„Проблематично је што је све у супротности са српским националним интересима. Очигледан пример је БиХ и однос Велике Британије према покушајима РС да поврати своје надлежности, а који се огледа и у подстрекивању високих представника да посегну за бонским овлашћењима“, наводи Ковач уз опаску да би на овом месту требало подсетити да је Велика Британија била та која се залагала за максимално јачање снага ЕУФОРа , јачање НАТО контигента, па чак и унилатерални долазак појединих контигената и снага пре свега, њених и Немачке на простор БиХ.

Параван за јачање војних ефектива и у БиХ и тзв. Косову налази се у наводном руском деловању на овим просторима. Столтенберг у један низ, опомиње Ковач, ставља и Грузију и БиХ и Косово.

Видимо, указује Ковач, шта раде са неутралним држава па није тешко замислити шта су спремни да ураде тамо како би и овај простор у том смислу формално „легализовали“ за своје потребе јер је то њихов носач авиона на југоистоку Европе за који не плаћају ништа, дакле бесправно га и без надокнаде користе.

„Већина странака на власти у Федерацији, на КиМ, али и власт у Црној Гори делују синхронизовано у смислу русофобије и указивања на Србију као реметилачког фактора а заправо све чине по логистичко стратешкој замисли пре свега Велике Британије али и САД и Немачке. На жалост, САД су изабрале за савезнике, као по рецепту пре Другог светског рата, све оне пронацистичке снаге на простору западног Бакана како екстремне муслимане, проусташке формације у Хрватској, балистичке снаге и носиоце идеје Велике Албаније“.

Савезништво са њима резултира, указује Ковач, изградњом инфраструктуре у Албанији и заговарањем истих решења инфраструктуре на самом простору КиМ. То савезништво са друге стране се правда спремношћу на практичне кораке у смислу изјашњавања да желе да учествују на јачању снага НАТО на истоку према Русији, а поједини су отишли корак даље и од самих чланица НАТО-а, исказујући спремност да дају своје снаге и учествују са украјинским оружаним снагама у сукобу на истоку Европе.

Ковач каже да је наоружавање тзв Косова упозорење Србији да настави са опремањем своје војске како би била у прилици да адекватно одговори уколико буде угрожена њена безбедност, како на простору КиМ тако и у РС.

Када је реч о испорученој војној опреми, противоклопна средства, објашњава Ковач, јесу савремена и имају веома добре преформансе засноване на нових технологијама како у погледу система навођења полуаутоматског и аутоматског, тако и у погледу дејстава у ноћним условима и условима концентрације оклопних снага на неком простору.

Простор КиМ јесте такав да се та преносна средства могу користити веома повољно посебно на каналисаним правцима у смислу противоклопне борбе. Ми имамо информацију да је дат неки број пакета али немамо поуздану информацију колико тога је већ дошло, долази и колико је планирано да буде испоручено.

Ови системи, каже, јесу најновијег датума, посебно „Џавелин“ и дејствује из горње перспективе. Ракета, објашњава наш саговорник, долази изнад тенка и онда делује одозго и обрушава се на тенк тамо где је најосетљивији. Сама обука и припема за дејство и управљање овим војним системом, односно гађањем, није сложено тако да се за кратко време обучавају оператори на тим системима.

Чињеница да са војним системима стижу и страни инструктори на тзв Косово није новитет, каже Ковач, јер су подсећа, то радили и до сада – од обуке појединаца, специјалних снага, јединица за подршку, за телекомуникације, противоклопна дејства, минибацаче, ПВО системе и друго.

„То су радили и радиће и са другим средствима са којима планирају да опреме косовске снаге. То није завршен процес. Уверен сам да ће их опремити и тежим минобацачима, оклопним транспортерима и артиљеријским оружјима за подршку“.

У одлуци Лондона, Митић види наставак политике којом Велика Британија и САД покушавају да избегну чињеницу да у НАТО, нарочито због противљења Шпаније не постоји консензус око трансформације тзв. Косовских безбедносних снага у тзв. Војску Косова. Зато, сматра, Лондон и Вашингтон раде на билатерарној помоћи Приштини и изградњи некакве Косовске војске. Последице тога су, оцењује, додатна радикализација косовских Албанаца и општа дестабилизација на Балкану.

Уместо да казне Куртија због забране гласања косовских Срба, закључује Митић, они га награђују наоружањем и даље радикализују.

Лаке противракетне ракете као и противтенковски системи „Џавелин“ најчешће помињани као део пакета западне „подршке“ Украјинским оружаним снагама против Русије, постали су део арсенала тзв. безбедносних снага Косова. Куповина је договорена на састанку Аљбина Куртија и Бориса Џонсона у фебруару ове године, а јуче је испоручен и први контигент од 50 система. У наредном периоду, према сазнањима Новости, очекује се и испорука 20 „Џавелина“.