ЉУДИ БЕЗ ОБРАЗА: Албански историчар предлаже да српска црква у Приштини буде музеј геноцида

ИСКРА на Фејсбуку

фото: CC BY 4.0 / cropped photo/Endrit.mstf

Албански историчар Сељим Безерај сматра да Храм Христа Спаса у Приштини треба да буде претворен у музеј геноцида,.

Безерај је на КТВ казао да је реч о, како тврди, „политичкој цркви“, а не о верском објекту, преноси Танјуг.

Према његовом мишљењу, најбољи одговор Приштине било би претварање те цркве у музеј, који ће, како сматра, „показати Србији шта је урадила на Косову“.

„То би такође зауставило провокације људи који су починили злочине и који долазе 28. јуна на литургију“, рекао је Безерај.

Храм Христа Спаса у Приштини грађен је деведесетих година као главни градски храм, а после окончања сукоба 1999. године је миниран, али није било већих оштећења.

Ове године је 10. јуна, на празник Вазнесења Господњег, у цркви први пут после 23 године служена литургија, након чега су уследили протести Албанаца и исписивање увредљивих графита, све у присуству косовске полиције. Приштина тврди да се Храм Христа Спаса налази на земљишту које је власништво универзитета у Приштини, иако је Храм уписан у катастру и налази се на земљишту које се води на СПЦ, о чему сведоче валидни катастарски изводи.

У Приштини је до напуштања југословенских снага безбедности 1999. године живело 40.000 Срба, који су потом протерани.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.