Безерај је на КТВ казао да је реч о, како тврди, „политичкој цркви“, а не о верском објекту, преноси Танјуг.

Према његовом мишљењу, најбољи одговор Приштине било би претварање те цркве у музеј, који ће, како сматра, „показати Србији шта је урадила на Косову“.

„То би такође зауставило провокације људи који су починили злочине и који долазе 28. јуна на литургију“, рекао је Безерај.

Храм Христа Спаса у Приштини грађен је деведесетих година као главни градски храм, а после окончања сукоба 1999. године је миниран, али није било већих оштећења.

Ове године је 10. јуна, на празник Вазнесења Господњег, у цркви први пут после 23 године служена литургија, након чега су уследили протести Албанаца и исписивање увредљивих графита, све у присуству косовске полиције. Приштина тврди да се Храм Христа Спаса налази на земљишту које је власништво универзитета у Приштини, иако је Храм уписан у катастру и налази се на земљишту које се води на СПЦ, о чему сведоче валидни катастарски изводи.

У Приштини је до напуштања југословенских снага безбедности 1999. године живело 40.000 Срба, који су потом протерани.