Кад нови гасовод почне да ради пуном снагом, капацитет ће му бити 15 милијарди кубних метара годишње. Србија ће постати и транзитни центар, одакле ће 9 милијарди кубних метара ићи у Мађарску, а Мађари ће 4,3 милијарде слати Словачкој. Планирано је да гас из Србије иде и у Хрватску, а за снабдевање и других, заинтересованих земаља у Европи очекује се изградња још једне гране гасовода од Турске до Србије.

Осим што ће донети енергетску безбедност и стабилност, овај гасовод донеће Србији и значајан приход од транзитних такси.

Потреба да се Балкан директно гасоводом повеже са Русијом појавила се пре више од једне деценије, када је снабдевање старом трасом, преко Украјине, постало проблематично. С једне стране због застарелости гасовода који није реновиран од совјетских времена, а касније и из политичких и геополитичких разлога који су доводили и до потпуног престанка транспортовања гаса.

Како би се тај систем избегао, била је планирана изградња „Јужног тока“, којим би гас преко Бугарске стизао у Србију, а одатле би се могао наставити до Мађарске и даље.

У последњем тренутку, због великог притиска Европске уније, Бугарска је морала да одустане од пројекта, а Русија да тражи нове путеве за снабдевање Европе гасом. Тако је настао најпре „Турски ток“, а онда, пошто је Бугарска ипак схватила да сигурнијег снабдевача од Русије нема — по готово истој траси којом је планиран „Јужни“, направљен је такозвани „Балкански ток“.