Твитер је све више на услузи америчкој политичкој елити, односно партији на власти, а сада почиње да функционише и као интегрални део „јавне дипломатије“ те земље, шраф у важном америчком пројекту државне пропаганде. Ово што сада код нас ради је облик модерног жигосања учесника у јавном дијалогу. То је покушај својеврсне стигматизације медија који се сматрају блиским Влади Србије.
Овако новинарка и колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић, за Новости, коментарише одлуку „Твитера“ да поједине медије у Србији етикетира као „оне који сарађују са владом“.
Како оцењујете аргументе да се иза овог потеза заправо крије брига ове друштвене мреже за стање демократије и медијских слобода у Србији?
– Можемо мирне савести да искључимо сваку могућност да „Твитер“ ради то што ради из бриге за демократију или слободу говора. У то смо се ваљда уверили још у јануару, када је Доналду Трампу искључен налог чим је контрола над законодавним телима који ће одлучивати о финансијској судбини власника друштвених мрежа прешла у руке његових политичких противника. „Твитер“ је потпуно усвојио тезу Стејт департмента и Фридом хауса да су слободни и независни само они медији чија се уређивачка политика уклапа у главне америчке политичке циљеве. Ако се уклапа, ти се медији проглашавају слободним. Ако се не уклапа – примера ради, ако заступа тезу да независност Косова није свршена ствар – такви се медији означавају као зависни од политичке власти, дакле мање слободни од оних са пожељном уређивачком политиком.
Значи ли то да се оваквим етикетирањем медија „Твитер“ заправо укључио у политизацију медијске сцене у Србији, доприносећи подели на тзв. независне и медије под контролом власти?
– Мислим да је један од највећих успеха америчке државне пропаганде управо то што је изван Америке одомаћио идеју да је „слободно“ оно што америчка држава финансира на туђој територији, а „неслободно“ оно на шта америчка пропаганда нема утицаја. Тако се вековна подела на провладине и опозиционе медије гура у страну, у корист поделе коју намеће туђа државна пропаганда. Право је чудо што то прихвата и јавност земаља које формално нису у колонијалном положају.
Слажете ли се са тумачењима да је и ова одлука „Твитера“ део хибридног рата против власти у Србији, а у сусрет решавању питања КиМ, одбрани РС, изборима наредне године?
– Не. Мислим да је овде посреди глобални амерички пропагандни пројекат у који је сада упрегнут „Твитер“, а ускоро ће се исто десити и са другим мрежама и приватним компанијама ове врсте на које америчка влада може да утиче. Са становишта Вашингтона, лепота овог пројекта је управо у томе што Стејт департмент у сваком тренутку може да каже: Молим лепо, ово су приватне компаније, ми са тим немамо никакве везе, види руке… А приватне компаније нису дужне да јавности објашњавају своје одлуке. Да је ово одлука Стејт департмента, неки портпарол у Фоги ботому би морао јавно да тумачи разлике између хрватског, српског или црногорског јавног сервиса. Овако ни то не мора да чини јер је одлука, тобож, у рукама приватних власника приватне компаније, који нису дужни никоме да се правдају, осим акционарима.
Етикету медија који сарађује са владом добио је и РТС док, на пример, ту одредницу немају Хрватска радио-телевизија, Телевизија Црне Горе, Би-Би-Си.
– Етикетирају се само медији чијом уређивачком политиком Вашингтон није до краја задовољан, док је критеријум сасвим произвољан.
Аутор Д. Милинковић
Насловна фотографија: Souvik Banerjee on Unsplash
Извор Вечерње новости, 20. август 2021.
