ЛЕТ И ПАД ХЕЛИКОПТЕРА ИЗ МИНУТА У МИНУТ: Посада инсистирала да слети на ВМА или Батајницу

У извештају војне комисије наводи се „највероватнији редослед догађаја“ који је довео до несреће.

17.00 – 19.45 пилот Омер Мехић и летач-техничар Небојша Драјић налазе се ван аеродрома Батајница.

19.26 – министар одбране Братислав Гашић телефоном захтева од генерала Предрага Бандића да се размотри могућност слања хеликоптера по бебу; Бандић обавештава Гашића да постоје „минимални метео-услови“ на Батајници, а да на Ушћу код Рашке не може да се слети.

19.38 – Бандић мобилним јавља мајору Омеру Мехићу да очекује задатак; Мехић сугерише да задатак може да се изврши хеликоптером Ми-17 (ХТ-48).

19.40 – Бандић обавештава генерала Ранка Живака, команданта РВ и ПВО, који сугерише да се пажљиво проучи метео-ситуација.

19.50 – пилот капетан Милован Ђукарић и заставник Иван Миладиновић долазе до хеликоптера, где се већ налазе мајор Мехић и заставник Драјић.

19.54 – 19.59 – мајор Мехић у два наврата најављује лет надлежној контроли лета

19.56 – Бандић министру Гашићу јавља да постоје технички услови за лет, као и да „није поштована стандардна оперативна процедура“, на шта министар одговара да је ствар ургентна и да се крене на задатак.

19.59 – Бандић Мехићу даје информацију да треба да слети у Рашку и са задатком упознаје оперативни тим РВ и ПВО.

20.12 – полећу са Батајнице и пењу се на 1.500 метара брзином од 240 км/х

21.10 – слеће у касарну у Рашки, где улазе болесна беба и медицински радници из Новог Пазара Џевад Љајић и Мирослав Веселиновић.

21.18 – полећу из Рашке, висина 1.800 метара. Од београдске контроле лета стиже информацију да се слети на Аеродром „Никола Тесла“; посада инсистира на томе да слети на ВМА или на Батајницу, ка „Тесли“ се упућују тек када им је речено да је тамо организован комплетан прихват бебе.

22.15 – први покушај слетања; Мехић тражи „фоллоw ме“ возило на писти и потврђује да види писту, убрзо каже да писту више не види иако је на само 40 метара. Јавља
да мора у пењање и добија одобрење да се попне на 200 стопа (око 65 метара).

58 секунди пре пада, хеликоптер у другом покушају да слети скреће улево, али се и подиже за најмање 40 метара, уз губитак снаге мотора.

48 секунди пре пада – губи на брзини.

40 секунди пре пада – скреће удесно (према процени због бочног ветра) и брзина му пада на 100 км/х.

18 секунди пре пада – хеликоптер се нагиње у десну страну.

13 секунди пре пада – носем креће ка земљи, повећава се брзина, али не и снага мотора.

8 секунди пре пада – посада јавља „91, идемо у пењање“.

5 секунди пре пада – повећава се снага мотора; хеликоптер и даље нагнут удесно и носем ка земљи.

3 секунде пре пада – посада први пут покушава да исправи хеликоптер.

22.31 – ПАД, хеликоптер прво удара десном носном ногом, па лопатицама главног ротора и распада се.

Тагови: Војни хеликоптер, Несрећа, Посада