Лавров о НАТО агресији: Запад није планирао да се задовољи било чим осим отцепљењем КиМ од Србије

Запад није планирао да се задовољи било чим другим осим да дође до отцепљења Косова и Метохије од Србије, и мислим да је то било у плановима Запада још од 1991. године, баш као и то да се цео Балкан увуче у НАТО, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у документарном филму посвећеном двадесетпетогодишњици од НАТО бомбардовања СР Југославије.

Подсећајући се велике трагедије која је те године задесила Србију, шеф руске дипломатије који је у то време радио у Њујорку, казао је да су Американци заједно са Европском унијом „активно стимулисали“ распад СФРЈ-а, као и да су Немци, не дочекавши одлуку Савета Европе, једнострано донели одлуку о признању независности Хрватске и Словеније, које су прве објавиле намеру о отцепљењу, након чега је почело активно немачко бављење балканским питањем.

„Врло се добро сећам тог периода. Радио сам у Њујорку и о овој теми се интензивно разговарало у Савету безбедности УН. Запад је на све начине покушао да оправда оне акције у вези са којима је, судећи по свему, већ био донео одлуку. Али, догађаји који се тичу конкретно НАТО агресије – њихови корени, полазе од 1998. године, када су у покрајини Косово, коју су тада контролисали Срби и београдске власти, и која је српска покрајина, почели терористички напади и када се појавила Ослободилачка војска Косова (ОВК)“.

„Постоје подаци који говоре да су њу финансирали и наоружавали Американци и Немци, који су на све начине стимулисали њене акције како би дестабилизовали ситуацију и имали некакав разлог за мешање“, поручио је Лавров.

Запад је тада активно подржавао ОВК, али и албански криминал – нарко-бизнис и друге врсте организованог криминала, који је у то време „у Европи цветао у пуном сјају“, објаснио је руски министар.

Лажно сведочење Американца о Рачку је био окидач

Он се дотакао теме Рачка и медијске хајке, која се подигла након догађаја из јануара 1999. То је, како каже, „био окидач“ за дешавања која ће уследити.

Те 1998. Русија је предложила да се о ситуацији на Балкану разговара у оквиру ОЕБС-а и тада је формирана контактна група за надзор, на чијем челу се нашао Американац, извесни Ворон, који је, иако за то није имао овлашћења, објавио да се у месту Рачак на КиМ наводно догодило масовно убиство косовских Албанаца, а још није била ни завршена истрага, подсетио је.

„Чим је дошао, кроз 15 минута, он (Американац) је јавно рекао у име ОЕБС-а да ОЕБС види да се догодио геноцид који су спровеле оружане снаге и снаге безбедности Србије. На крају, ми смо инсистирали да се пошаље независна комисија. Тамо су радили Финци, који су у то време заиста били неутрални и праведни у стварима које су радили. Они су утврдили истину. Истина је била да су убијени борци, и то за време борби, а не цивили„, сведочи Лавров.

Американци се одлучили за бомбардовање и пре него што је Примаков полетео за САД

Лавров се осврнуо и на чувено окретање авиона тадашњег премијера Руске Федерације Јевгенија Примакова, који се те 1999. упутио у САД да са америчким званичницима и тадашњим замеником председника САД Алом Гором разговара о Србији.

Ипак, како каже, оно што је мало познато је то да је „одлука о томе да се Београд бомбардује била донета у Вашингтону још пре него што је авион Примакова полетео“, иако то Москва тада, а ни јавност, нису знали. О тој одлуци Гор је обавестио Примакова, након што је његов авион полетео и већ прешао део пута, рачунајући на то да се авион стога неће вратити назад.

Американци, заправо, и нису желели да о том питању разговарају са Москвом, већ су планирали да искористе долазак руског званичника и онда то представе као да посета Примакова значи да и Русија подржава бомбардовање, објаснио је Лавров. Ова чињеница, као и дешавања на Балкану, суштински су променили спољну политику Русије.

Према Србима се односим позитивно, а са некима од њих се и дружим

На питање да прокоментарише свој однос према Србима, Лавров је казао да се „према Србима односи позитивно“ и додао: „Са многим Србима се дружим.“

„Они заиста у народу воле Русију и цене нашу заједничку историју. И цене нашу улогу коју смо имали у одбрани Срба од спољних агресора у најразличитијим историјским периодима.“

Ипак, приметио је да се „то, пак, можда не испољава увек у политичким акцијама српског руководства“, што је потом испратио речима: „Ми то разумемо.“

„Председник Русије Владимир Путин је више пута разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Они разговарају отворено. Говоре о свим питањима. Ми одлично разумемо став који показује председник Србије када говори да се народ одлучио за европски пут, европске интеграције. Процес преговора о уласку Србије у Европску унију почео је пре много година, али Европска унија данас није иста она Унија која је постојала када је Србија направила тај избор“, додао је Лавров.

„Током неколико последњих година, још много пре Специјалне војне операције, Европска унија је постала другачија. Па, не притиска ЕУ за џабе тако агресивно Србију и лично председника Вучића, захтевајући од њега да, као прво, призна независност Косова и да се, као друго, придружи ставу ЕУ, и ставу Запада, који је усмерен против Руске Федерације, укључујући и придруживање свим санкцијама. То је у суштини ултиматум. И уколико ти тако не урадиш, тако они њему говоре, нећемо наставити преговоре“, рекао је Лавров, говорећи о Вучићу, односима Москве и Београда и притисцима који долазе са Запада.