Замислите да Сергеј Лавров, шеф дипломатије Руске Федерације поручи Србији да одустане од свог Устава и да га не примењује — у било којој тачки, у било којој одредби, у било којој области.
Постоји ли тај еврофилски и пронатовски аналитичар, коментатор, твитераш који не би подигао глас до неба у одбрани „државне суверености“:
„Ужас, Руси нам руше државу! Траже да кршимо правне темеље! Ми смо губернија!“
То би, отприлике, повикали хорски сви бранитељи правног поретка искључиво у ситуацијама када то одговара њиховом задатку и идеолошкој агенди.
О чему се овде ради?
Мирослав Лајчак, посредник ЕУ за дијалог Београда и Приштине директно је, без дипломатских рукавица и лукавих и одмерених порука између редова, брутално саопштио Србији и лажном Косову да у дијалогу не би требало да поштују Устав.
„Ако се Београд држи свог, а Приштина свог устава, онда нема простора за дијалог“, избаци из себе нервозни Мирослав.
Колико год да копате по архивама, гугл сећањима, документима, историјским и медијским изворима нећете наћи тако огољену, осиону, антицивилазицијску и противдемократску поруку.
Ређали су се у Србији посредници и емисари Западних моћних сила који су доносили децидне услове, уцене, па и ултиматуме али никад нико није изговорио — не поштујте Устав!
То се никад нико није дрзнуо, без обзира што се суштина њихових „добронамерних предлога“ и односила на то да згазимо устав како бисмо признали независност лажне државе Косово.
У свему овоме, највише забрињава што се због те Лајчакове поруке, више забринула Приштина којој је практично саопштено да заобиђу устав у примени ЗСО. Пошто њихов устав и не превиђа постојање ЗСО.
Лидери такозваног Косова скочили су медијски у одбрану „највишег државног акта“ своје непостојеће земље и одмах ставили до знања Лајчаку да се то не доводи у питање.
У Београду влада ћутање. Као да је Устав плот за кога не би требало да се држимо као пијани, што би рекао Јосип Броз Тито.
Као да је то неки закончић који сваки дан може да се мења и повија, а не државни и правни темељ који је 2006. у својој преамбули написао да је — Косово и Метохија суштинска аутономија у оквирима Србије.
Као да то није стуб државног суверенитета који је извео на референдум више од 50 одсто уписаних грађана Србије међу којима је био и патријарх Павле који је тада први пут изашао на биралиште.
И сад нам дође Мирослав Лајчак, познат по томе што је помогао референдум у Црној Гори како би се поцепао савез са Србијом.
И сад нам дође он и каже нам: Заборавите на Устав, то не постоји, то су глупости, празнословље на папиру, држите се ЕУ и наших добрих намера, то вам је врхунски закон и правно уземљење вашег свеукупног постојања.
Нећемо улазити у то шта би било да неко Американцима, Британцима или чланицама ЕУ — Немцима, Французима, Шпанцима, Италијанима — добронамерно саопшти да не би требало да поштују сопствени устав — највећу правну светињу.
Не би требало ни да нас занима ни то што Приштина гласно брани свој устав јер је то непризната држава, па је самим тим и њихов устав обичан правни провизоријум који нема супстанцијална и легитимна дејства у међународно-правном поретку.
Забрињавајуће је што у Србији сви ћуте. И власт и опозиција, и аналитичари и уставобранитељи.
Разумљиво је само што ћуте они који би гракнули до неба уколико би Русија тражила да не поштујемо устав.
Али, то она неће тражити — никад.
И једно подсећање:
Британци су за смрт Литвињенка, двоструког руско-енглеског шпијуна оптужили грађанина Русије и затражили од Москве да га изручи Лондону.
Пошто то није било могуће по уставу Руске федерације предложили су промену руског Устава.
Владимир Владимирович Путин им је одговорио:
„Траже нам да променимо Устав. То је увредљиво. Своје мозгове они нек промене, а не наш устав“.
Лајчак је заслужио сличан одговор…