Кустурица: Србија од локалног ђубрета не види Асанжа
Фото З. Шапоњић
Србија је једна велика провинција. О Асанжу у Србији, од када је био, што би у Београду рекли — „топ вест“, не постоји ниједна вест. Једино што то мало код вас у Спутњику постоји, јер ви имате дах империјалне Русије, која не сме да остане без информација, каже за Спутњик редитељ Емир Кустурица.
„Уместо вести, у Србији постоји нека далека идеја да је био некад неки човек који је направио револуцију у информацијама и даровао нам све оне податке — и о нашим људима и о разним догађајима за које нисмо знали. Сада тај човек умире, али те вести, тога нема код нас. Ми смо затрпани својим локалним ђубретом које се врти из дана у дан и које нам непрестано сугерише да је живот опасан, да не бисмо случајно помислили да бисмо могли и да га променимо“, додаје оснивач фестивала „Кустендорф“.
На 13. фестивалу „Кустендорф“, који је у току, прослављени редитељ појавио се у мајици са натписом „Слобода за Асанжа“ и изазвао велику пажњу присутних. Његова намера, како је објаснио, била је да подсети како је већ бивало у историји да се појаве људи који направе обрт, а онда их остатак света занемари у тренутку кад им више нису битни.
„Данас је све тренд, данас ’тренд-сетери‘ успоставе једну тему, и за два дана те теме нема. Међутим, има оних који су дубље заорали у историју, и ја мислим да, без обзира што их ми не спомињемо, без обзира што тако брзо заборављамо — њихови трагови јесу историјски и њихова ће дела да трају“ додаје Кустурица.
Слобода за Асанжа
Од писца Кустурице, чија се књига „Злочин без казне“ са нестрпљењем очекује, иако је још у повоју, сазнајемо да је њен главни јунак, тај нови Раскољников, носилац сличне, ако не и исте оне идеје због које је славни редитељ обукао мајицу са натписом „Слобода за Асанжа“.
„У ’Злочину без казне‘ постоји намера да се покаже шта се све десило од Раскољникова до данас, а да остане идеја постављања моралних питања и одговора, питања деградације те идеје и, уопште, деградације људског живота, када је духовна сфера у питању. А сам заплет, у ствари, сугерише заплет Достојевског. Међутим, мења се утолико што Порфирије Петровић постаје човек који зна да су убијени чланови банде који су натерали љубав тог новог Раскољникова да — да би спасила оца — враћа дугове својим телом. Он их поубија и хоће да се преда. Међутим, Порфирије Петровић, који је Белорус и живи у Паризу, човек чији је предак један од оних који су имали зашивен орах у војничком шињелу и који су погинули поред Авале — па је од тог ораха израсла читава шума — он је тај који му не да да се преда. Он, као нови полицајац, каже да је Раскољников урадио добру ствар, јер је човечанство лишио живота криминалаца. Пошто се свет претвара у криминал, Порфирије мисли да ће тај мој Раскољников да се искупи и покаје у животу и да је довољно брижан да му не треба затвор“, открива Кустурица.
На питање да ли то значи да је савременом свету потребан неки „нови Раскољников“ да га очисти, што звучи прилично суморно, славни редитељ нуди јасан одговор:
„Па он га чисти сто пута више него што је било почетком 20. века. Данас се људи убијају на ’добар дан‘. Убијају и друге и себе. Није у питању убиство, у питању је да ли постоји погон који човека тера да постави морално питање, да ли су та морална питања уопште уклопива у те етичке норме које су нарушене и у нови свет у коме се господари без морала. По мом осећању, ипак постоје људи који улазе у животне фазе у којима се — упркос онима који мисле да су они Кнез Мишкини — у једном тренутку претварају у Раскољникова, када немају излаз. За морал увек постоји добро питање, само га треба формулисати“.
